Corinthios I 10
1 Nolo enim vos ignorare fratres quoniam patres nostri omnes sub nube fuerunt, et omnes mare transierunt,
Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2 et omnes in Moyse baptizati sunt in nube, et in mari:
И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3 et omnes eandem escam spiritalem manducaverunt,
И сви једно јело духовно једоше;
4 et omnes eundem potum spiritalem biberunt: (bibebant autem de spiritali, consequente eos, petra: petra autem erat Christus)
И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
5 sed non in pluribus eorum beneplacitum est Deo: nam prostrati sunt in deserto.
Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6 Haec autem in figura facta sunt nostri, ut non simus concupiscentes malorum, sicut et illi concupierunt.
А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
7 neque idololatrae efficiamini, sicut quidam ex ipsis: quemadmodum scriptum est: Sedit populus manducare, et bibere, et surrexerunt ludere.
Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8 neque fornicemur, sicut quidam ex ipsis fornicati sunt, et ceciderunt una die viginti tria millia.
Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9 Neque tentemus Christum: sicut quidam eorum tentaverunt, et a serpentibus perierunt.
Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10 Neque murmuraveritis, sicut quidam eorum murmuraverunt, et perierunt ab exterminatore.
Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11 Haec autem omnia in figura contingebant illis: scripta sunt autem ad correptionem nostram, in quos fines saeculorum devenerunt. (aiōn g165)
Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође. (aiōn g165)
12 Itaque qui se existimat stare, videat ne cadat.
Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13 Tentatio vos non apprehendat nisi humana: fidelis autem Deus est, qui non patietur vos tentari supra id, quod potestis, sed faciet etiam cum tentatione proventum ut possitis sustinere.
Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
14 Propter quod charissimi mihi, fugite ab idolorum cultura:
Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
15 Ut prudentibus loquor, vos ipsi iudicate quod dico.
Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16 Calix benedictionis, cui benedicimus, nonne communicatio sanguinis Christi est? et panis, quem frangimus, nonne participatio corporis Domini est?
Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
17 Quoniam unus panis, et unum corpus multi sumus, omnes, qui de uno pane et de uno calice participamus.
Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
18 Videte Israel secundum carnem: nonne qui edunt hostias, participes sunt altaris?
Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
19 Quid ergo? dico quod idolis immolatum sit aliquid? aut quod idolum, sit aliquid?
Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
20 Sed quae immolant Gentes, daemoniis immolant, et non Deo. Nolo autem vos socios fieri daemoniorum:
Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21 non potestis calicem Domini bibere, et calicem daemoniorum: non potestis mensae Domini participes esse, et mensae daemoniorum.
Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22 An aemulamur Dominum? Numquid fortiores illo sumus? Omnia mihi licent, sed non omnia expediunt.
Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
23 Omnia mihi licent, sed non omnia aedificat.
Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24 Nemo quod suum est quaerat, sed quod alterius.
Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
25 Omne, quod in macello vaenit, manducate, nihil interrogantes propter conscientiam.
Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
26 Domini est terra, et plenitudo eius.
Јер је Господња земља и шта је на њој.
27 Si quis vocat vos infidelium ad coenam, et vultis ire: omne, quod vobis apponitur, manducate, nihil interrogantes propter conscientiam.
Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
28 Si quis autem dixerit: Hoc immolatum est idolis: nolite manducare propter illum, qui indicavit, et propter conscientiam:
Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
29 conscientiam autem dico non tuam, sed alterius. Ut quid enim libertas mea iudicatur ab aliena conscientia?
Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
30 Si ego cum gratia participo, quid blasphemor pro eo quod gratias ago?
Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31 Sive ergo manducatis, sive bibitis, sive aliud quid facitis: omnia in gloriam Dei facite.
Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
32 Sine offensione estote Iudaeis, et Gentibus, et Ecclesiae Dei:
Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33 sicut et ego per omnia omnibus placeo, non quaerens quod mihi utile est, sed quod multis: ut salvi fiant.
Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
