Psalmorum 51
1 In finem, Psalmus David, Cum venit ad eum Nathan Propheta, quando intravit ad Bethsabee. Miserere mei Deus, secundum magnam misericordiam tuam. Et secundum multitudinem miserationum tuarum, dele iniquitatem meam.
Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2 Amplius lava me ab iniquitate mea: et a peccato meo munda me.
Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
3 Quoniam iniquitatem meam ego cognosco: et peccatum meum contra me est semper.
Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
4 Tibi soli peccavi, et malum coram te feci: ut iustificeris in sermonibus tuis, et vincas cum iudicaris.
Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
5 Ecce enim in iniquitatibus conceptus sum: et in peccatis concepit me mater mea.
Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
6 Ecce enim veritatem dilexisti: incerta, et occulta sapientiæ tuæ manifestasti mihi.
Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7 Asperges me hyssopo, et mundabor: lavabis me, et super nivem dealbabor.
Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
8 Auditui meo dabis gaudium et lætitiam: et exultabunt ossa humiliata.
Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9 Averte faciem tuam a peccatis meis: et omnes iniquitates meas dele.
Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10 Cor mundum crea in me Deus: et spiritum rectum innova in visceribus meis.
Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11 Ne proiicias me a facie tua: et spiritum sanctum tuum ne auferas a me.
Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
12 Redde mihi lætitiam salutaris tui: et spiritu principali confirma me.
Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
13 Docebo iniquos vias tuas: et impii ad te convertentur.
Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
14 Libera me de sanguinibus Deus, Deus salutis meæ: et exultabit lingua mea iustitiam tuam.
Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
15 Domine, labia mea aperies: et os meum annunciabit laudem tuam.
Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
16 Quoniam si voluisses sacrificium, dedissem utique: holocaustis non delectaberis.
Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
17 Sacrificium Deo spiritus contribulatus: cor contritum, et humiliatum Deus non despicies.
Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
18 Benigne fac Domine in bona voluntate tua Sion: ut ædificentur muri Ierusalem.
По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
19 Tunc acceptabis sacrificium iustitiæ, oblationes, et holocausta: tunc imponent super altare tuum vitulos.
Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.
