Psalmorum 44
1 In finem, Filiis Core ad intellectum.
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Deus auribus nostris audivimus: patres nostri annunciaverunt nobis. Opus, quod operatus es in diebus eorum: et in diebus antiquis.
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 Manus tua gentes disperdidit, et plantasti eos: afflixisti populos, et expulisti eos:
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Nec enim in gladio suo possederunt terram, et brachium eorum non salvavit eos: Sed dextera tua, et brachium tuum, et illuminatio vultus tui: quoniam complacuisti in eis.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Tu es ipse rex meus et Deus meus: qui mandas salutes Iacob.
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 In te inimicos nostros ventilabimus cornu, et in nomine tuo spernemus insurgentes in nobis.
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 Non enim in arcu meo sperabo: et gladius meus non salvabit me.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Salvasti enim nos de affligentibus nos: et odientes nos confudisti.
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 In Deo laudabimur tota die: et in nomine tuo confitebimur in sæculum.
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 Nunc autem repulisti et confudisti nos: et non egredieris Deus in virtutibus nostris.
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 Avertisti nos retrorsum post inimicos nostros: et qui oderunt nos, diripiebant sibi.
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 Dedisti nos tamquam oves escarum: et in gentibus dispersisti nos.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Vendidisti populum tuum sine pretio: et non fuit multitudo in commutationibus eorum.
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 Posuisti nos opprobrium vicinis nostris, subsannationem et derisum his, qui sunt in circuitu nostro.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Posuisti nos in similitudinem Gentibus: commotionem capitis in populis.
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 Tota die verecundia mea contra me est, et confusio faciei meæ cooperuit me.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 A voce exprobrantis, et obloquentis: a facie inimici, et persequentis.
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Hæc omnia venerunt super nos, nec obliti sumus te: et inique non egimus in testamento tuo.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Et non recessit retro cor nostrum: et declinasti semitas nostras a via tua:
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Quoniam humiliasti nos in loco afflictionis, et cooperuit nos umbra mortis.
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 Si obliti sumus nomen Dei nostri, et si expandimus manus nostras ad deum alienum:
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 Nonne Deus requiret ista? ipse enim novit abscondita cordis. Quoniam propter te mortificamur tota die: æstimati sumus sicut oves occisionis.
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Exurge, quare obdormis Domine? exurge, et ne repellas in finem.
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Quare faciem tuam avertis, oblivisceris inopiæ nostræ et tribulationis nostræ?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Quoniam humiliata est in pulvere anima nostra: conglutinatus est in terra venter noster.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Exurge Domine, adiuva nos: et redime nos propter nomen tuum.
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
