Psalmorum 4
1 In finem in carminibus, Psalmus David. Cum invocarem exaudivit me Deus iustitiæ meæ: in tribulatione dilatasti mihi. Miserere mei, et exaudi orationem meam. Filii hominum usquequo gravi corde? ut quid diligitis vanitatem, et quæritis mendacium?
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 Et scitote quoniam mirificavit Dominus sanctum suum: Dominus exaudiet me cum clamavero ad eum.
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 Irascimini, et nolite peccare: quæ dicitis in cordibus vestris, in cubilibus vestris compungimini.
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Sacrificate sacrificium iustitiæ, et sperate in Domino. multi dicunt: Quis ostendit nobis bona?
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Signatum est super nos lumen vultus tui Domine: dedisti lætitiam in corde meo.
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 A fructu frumenti, vini, et olei sui multiplicati sunt.
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 In pace in idipsum dormiam, et requiescam;
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 Quoniam tu Domine singulariter in spe constituisti me.
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
