Psalmorum 35

1 Ipsi David. Iudica Domine nocentes me, expugna impugnantes me.

Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2 Apprehende arma et scutum: et exurge in adiutorium mihi.

Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3 Effunde frameam, et conclude adversus eos, qui persequuntur me: dic animæ meæ: Salus tua ego sum.

Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

4 Confundantur et revereantur, quærentes animam meam. Avertantur retrorsum, et confundantur cogitantes mihi mala.

Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5 Fiant tamquam pulvis ante faciem venti: et angelus Domini coarctans eos.

Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

6 Fiat via illorum tenebræ et lubricum: et angelus Domini persequens eos.

Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

7 Quoniam gratis absconderunt mihi interitum laquei sui: supervacue exprobraverunt animam meam.

Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

8 Veniat illi laqueus, quem ignorat: et captio, quam abscondit, apprehendat eum: et in laqueum cadat in ipsum.

Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9 Anima autem mea exultabit in Domino: et delectabitur super salutari suo.

А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

10 Omnia ossa mea dicent: Domine, quis similis tibi? Eripiens inopem de manu fortiorum eius: egenum et pauperem a diripientibus eum.

Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

11 Surgentes testes iniqui, quæ ignorabam interrogabant me.

Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

12 Retribuebant mihi mala pro bonis: sterilitatem animæ meæ.

Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13 Ego autem cum mihi molesti essent, induebar cilicio. Humiliabam in ieiunio animam meam: et oratio mea in sinu meo convertetur.

Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

14 Quasi proximum, et quasi fratrem nostrum, sic complacebam: quasi lugens et contristatus sic humiliabar.

Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15 Et adversum me lætati sunt, et convenerunt: congregata sunt super me flagella, et ignoravi.

А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16 Dissipati sunt, nec compuncti, tentaverunt me, subsannaverunt me subsannatione: frenduerunt super me dentibus suis.

С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

17 Domine quando respicies? restitue animam meam a malignitate eorum, a leonibus unicam meam.

Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

18 Confitebor tibi in ecclesia magna, in populo gravi laudabo te.

Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

19 Non supergaudeant mihi qui adversantur mihi inique: qui oderunt me gratis et annuunt oculis.

Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

20 Quoniam mihi quidem pacifice loquebantur: et in iracundia terræ loquentes, dolos cogitabant.

Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21 Et dilataverunt super me os suum: dixerunt: Euge, euge, viderunt oculi nostri.

Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

22 Vidisti Domine, ne sileas: Domine ne discedas a me.

Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

23 Exurge et intende iudicio meo: Deus meus, et Dominus meus in causam meam.

Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24 Iudica me secundum iustitiam tuam Domine Deus meus, et non supergaudeant mihi.

Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25 Non dicant in cordibus suis: Euge, euge, animæ nostræ: nec dicant: Devoravimus eum.

Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

26 Erubescant et revereantur simul, qui gratulantur malis meis. Induantur confusione et reverentia qui magna loquuntur super me.

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27 Exultent et lætentur qui volunt iustitiam meam: et dicant semper: Magnificetur Dominus, qui volunt pacem servi eius.

Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

28 Et lingua mea meditabitur iustitiam tuam, tota die laudem tuam.

И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.