Psalmorum 19

1 In finem, Psalmus David. Cæli enarrant gloriam Dei, et opera manuum eius annunciat firmamentum.

Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.

2 Dies diei eructat verbum, et nox nocti indicat scientiam.

Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.

3 Non sunt loquelæ, neque sermones, quorum non audiantur voces eorum.

Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.

4 In omnem terram exivit sonus eorum: et in fines orbis terræ verba eorum.

По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;

5 In sole posuit tabernaculum suum: et ipse tamquam sponsus procedens de thalamo suo: Exultavit ut gigas ad currendam viam,

И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.

6 a summo cælo egressio eius: Et occursus eius usque ad summum eius: nec est qui se abscondat a calore eius.

Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.

7 Lex Domini immaculata convertens animas: testimonium Domini fidele, sapientiam præstans parvulis.

Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.

8 Iustitiæ Domini rectæ, lætificantes corda: præceptum Domini lucidum; illuminans oculos.

Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.

9 Timor Domini sanctus, permanens in sæculum sæculi: iudicia Domini vera, iustificata in semetipsa.

Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.

10 Desiderabilia super aurum et lapidem pretiosum multum: et dulciora super mel et favum.

Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.

11 Etenim servus tuus custodit ea, in custodiendis illis retributio multa.

И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.

12 Delicta quis intelligit? ab occultis meis munda me:

Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;

13 et ab alienis parce servo tuo. Si mei non fuerint dominati, tunc immaculatus ero: et emundabor a delicto maximo.

И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.

14 Et erunt ut complaceant eloquia oris mei: et meditatio cordis mei in conspectu tuo semper. Domine adiutor meus, et redemptor meus.

Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!