Psalmorum 10

1 Ut quid Domine recessisti longe, despicis in opportunitatibus, in tribulatione?

Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?

2 Dum superbit impius, incenditur pauper: comprehenduntur in consiliis quibus cogitant.

С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.

3 Quoniam laudatur peccator in desideriis animæ suæ: et iniquus benedicitur.

Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.

4 Exacerbavit Dominum peccator, secundum multitudinem iræ suæ non quæret.

Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.

5 Non est Deus in conspectu eius: inquinatæ sunt viæ illius in omni tempore. Auferuntur iudicia tua a facie eius: omnium inimicorum suorum dominabitur.

Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.

6 Dixit enim in corde suo: Non movebor a generatione in generationem, sine malo.

У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.

7 Cuius maledictione os plenum est, et amaritudine, et dolo: sub lingua eius labor et dolor.

Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.

8 Sedet in insidiis cum divitibus in occultis, ut interficiat innocentem.

Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.

9 Oculi eius in pauperem respiciunt: insidiatur in abscondito, quasi leo in spelunca sua. Insidiatur ut rapiat pauperem: rapere pauperem dum attrahit eum.

Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.

10 In laqueo suo humiliabit eum, inclinabit se, et cadet cum dominatus fuerit pauperum.

Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.

11 Dixit enim in corde suo: Oblitus est Deus, avertit faciem suam ne videat in finem.

Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."

12 Exurge Domine Deus, exaltetur manus tua: ne obliviscaris pauperum.

Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.

13 Propter quid irritavit impius Deum? dixit enim in corde suo: Non requiret.

Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?

14 Vides, quoniam tu laborem et dolorem consideras: ut tradas eos in manus tuas. Tibi derelictus est pauper: orphano tu eris adiutor.

Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.

15 Contere brachium peccatoris et maligni: quæretur peccatum illius, et non invenietur.

Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.

16 Dominus regnabit in æternum, et in sæculum sæculi: peribitis Gentes de terra illius.

Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.

17 Desiderium pauperum exaudivit Dominus: præparationem cordis eorum audivit auris tua.

Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,

18 Iudicare pupillo et humili, ut non apponat ultra magnificare se homo super terram.

Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.