Proverbiorum 27
1 Ne glorieris in crastinum, ignorans quid superventura pariat dies.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Laudet te alienus, et non os tuum: extraneus, et non labia tua.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Grave est saxum, et onerosa arena: sed ira stulti utroque gravior.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Ira non habet misericordiam, nec erumpens furor: et impetum concitati ferre quis poterit?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Melior est manifesta correptio, quam amor absconditus.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Meliora sunt vulnera diligentis, quam fraudulenta oscula odientis
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Anima saturata calcabit favum: et anima esuriens etiam amarum pro dulci sumet.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Sicut avis transmigrans de nido suo, sic vir qui derelinquit locum suum.
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Unguento et variis odoribus delectatur cor: et bonis amici consiliis anima dulcoratur.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Amicum tuum, et amicum patris tui ne dimiseris: et domum fratris tui ne ingrediaris in die afflictionis tuæ. Melior est vicinus iuxta, quam frater procul.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Stude sapientiæ fili mi, et lætifica cor meum, ut possis exprobranti respondere sermonem.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Astutus videns malum, absconditus est: parvuli transeuntes sustinuerunt dispendia.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Tolle vestimentum eius, qui spopondit pro extraneo: et pro alienis, aufer ei pignus.
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Qui benedicit proximo suo voce grandi, de nocte consurgens maledicenti similis erit.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Tecta perstillantia in die frigoris, et litigiosa mulier comparantur:
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 qui retinet eam, quasi qui ventum teneat, et oleum dexteræ suæ vocabit.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Ferrum ferro exacuitur, et homo exacuit faciem amici sui.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Qui servat ficum, comedet fructus eius: et qui custos est domini sui, glorificabitur.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Quomodo in aquis resplendent vultus prospicientium, sic corda hominum manifesta sunt prudentibus.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol h7585)
21 Quomodo probatur in conflatorio argentum, et in fornace aurum: sic probatur homo ore laudantis. Cor iniqui inquirit mala, cor autem rectum inquirit scientiam.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Si contuderis stultum in pila quasi ptisanas feriente desuper pilo, non auferetur ab eo stultitia eius.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Diligenter agnosce vultum pecoris tui, tuosque greges considera:
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Non enim habebis iugiter potestatem: sed corona tribuetur in generationem et generationem.
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Aperta sunt prata, et apparuerunt herbæ virentes, et collecta sunt fœna de montibus.
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 Agni ad vestimentum tuum: et hœdi, ad agri pretium.
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 Sufficiat tibi lac caprarum in cibos tuos, et in necessaria domus tuæ: et ad victum ancillis tuis.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.
