Proverbiorum 18

1 Occasiones quærit qui vult recedere ab amico: omni tempore erit exprobrabilis.

Човек самовољан тражи шта је њему мило и меша се у свашта.

2 Non recipit stultus verba prudentiæ: nisi ea dixeris quæ versantur in corde eius.

Безумнику није мио разум него да се јавља срце његово.

3 Impius, cum in profundum venerit peccatorum, contemnit: sed sequitur eum ignominia et opprobrium.

Кад дође безбожник, дође и руг, и прекор са срамотом.

4 Aqua profunda verba ex ore viri: et torrens redundans fons sapientiæ.

Речи су из уста човечијих дубока вода, извор је мудрости поток који се разлива.

5 Accipere personam impii non est bonum, ut declines a veritate iudicii.

Није добро гледати безбожнику ко је, да се учини криво правом на суду.

6 Labia stulti miscent se rixis: et os eius iurgia provocat.

Усне безумникове пристају у свађу, и уста његова дозивају бој.

7 Os stulti contritio eius: et labia ipsius, ruina animæ eius.

Безумнику су уста његова погибао, и усне његове пругло души његовој.

8 Verba bilinguis, quasi simplicia: et ipsa perveniunt usque ad interiora ventris. Pigrum deiicit timor: animæ autem effeminatorum esurient.

Речи су опадачеве као избијених, али силазе унутра у трбух.

9 Qui mollis et dissolutus est in opere suo, frater est sua opera dissipantis.

И ко је немаран у послу свом брат је распикући.

10 Turris fortissima, nomen Domini: ad ipsum currit iustus, et exaltabitur.

Тврда је кула име Господње. К Њему ће побећи праведник, и биће у високом заклону.

11 Substantia divitis urbs roboris eius, et quasi murus validus circumdans eum.

Богатство је богатом јак град и као висок зид у његовој мисли.

12 Antequam conteratur, exaltatur cor hominis: et antequam glorificetur, humiliatur.

Пред пропаст подиже се срце човека, а пре славе иде смерност.

13 Qui prius respondet quam audiat, stultum se esse demonstrat, et confusione dignum.

Ко одговара пре него чује, томе је лудост и срамота.

14 Spiritus viri sustentat imbecillitatem suam: spiritum vero ad irascendum facilem quis poterit sustinere?

Дух човечији сноси бол свој; а дух оборен ко ће подигнути?

15 Cor prudens possidebit scientiam: et auris sapientium quærit doctrinam.

Срце разумног човека добавља знање, и ухо мудрих тражи знање.

16 Donum hominis dilatat viam eius, et ante principes spatium ei facit.

Дар човеку шири место и води га пред властеље.

17 Iustus, prior est accusator sui: venit amicus eius, et investigabit eum.

Праведан се чини ко је први у својој распри, али кад дође ближњи његов, испитује се.

18 Contradictiones comprimit sors, et inter potentes quoque diiudicat.

Распре прекида жреб, и између силних расуђује.

19 Frater, qui adiuvatur a fratre, quasi civitas firma: et iudicia quasi vectes urbium.

Увређен је брат као тврд град, и свађа је као преворница на двору.

20 De fructu oris viri replebitur venter eius: et genimina labiorum ipsius saturabunt eum.

Сваком се трбух сити плодом уста његових, дохотком од усна својих сити се.

21 Mors, et vita in manu linguæ: qui diligunt eam, comedent fructus eius.

Смрт је и живот у власти језику, и ко га милује, јешће плод његов.

22 Qui invenit mulierem bonam, invenit bonum: et hauriet iucunditatem a Domino. Qui expellit mulierem bonam, expellit bonum: qui autem tenet adulteram, stultus est et impius.

Ко је нашао жену, нашао је добро и добио љубав од Господа.

23 Cum obsecrationibus loquetur pauper: et dives effabitur rigide.

Сиромах говори молећи, а богат одговара оштро.

24 Vir amabilis ad societatem, magis amicus erit, quam frater.

Ко има пријатеља, ваља да поступа пријатељски, јер има пријатеља вернијих од брата.