Leviticus 25
1 Locutusque est Dominus ad Moysen in monte Sinai, dicens:
Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи:
2 Loquere filiis Israel, et dices ad eos: Quando ingressi fueritis terram quam ego dabo vobis, sabbatizes sabbatum Domino.
Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу.
3 Sex annis seres agrum tuum, et sex annis putabis vineam tuam, colligesque fructus eius:
Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род.
4 septimo autem anno sabbatum erit terræ, requietionis Domini: agrum non seres, et vineam non putabis.
А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој.
5 Quæ sponte gignet humus, non metes: et uvas primitiarum tuarum non colliges quasi vindemiam: annus enim requietionis terræ est:
Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи.
6 sed erunt vobis in cibum, tibi et servo tuo, ancillæ et mercenario tuo, et advenæ qui peregrinantur apud te:
Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе.
7 iumentis tuis et pecoribus omnia quæ nascuntur, præbebunt cibum.
И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна.
8 Numerabis quoque tibi septem hebdomadas annorum, id est, septies septem, quæ simul faciunt annos quadraginta novem:
И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година.
9 et clanges buccina mense septimo, decima die mensis, propitiationis tempore, in universa terra vestra.
Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој.
10 Sanctificabisque annum quinquagesimum, et vocabis remissionem cunctis habitatoribus terræ tuæ: ipse est enim iubilæus. Revertetur homo ad possessionem suam, et unusquisque rediet ad familiam pristinam:
И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се.
11 quia iubilæus est et quinquagesimus annus. Non seretis, neque metetis sponte in agro nascentia, et primitias vindemiæ non colligetis,
Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним.
12 ob sanctificationem iubilæi, sed statim oblata comedetis.
Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов.
13 Anno iubilæi redient omnes ad possessiones suas.
Те године опросне вратите се сваки на своју баштину.
14 quando vendes quippiam civi tuo, vel emes ab eo, ne contristes fratrem tuum, sed iuxta numerum annorum iubilei emes ab eo,
И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог.
15 et iuxta supputationem frugum vendet tibi.
Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје.
16 Quanto plures anni remanserint post iubilæum, tanto crescet et pretium: et quanto minus temporis numeraveris, tanto minoris et emptio constabit. tempus enim frugum vendet tibi.
Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина.
17 Nolite affligere contribules vestros, sed timeat unusquisque Deum suum, quia ego Dominus Deus vester.
Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш.
18 Facite præcepta mea, et iudicia custodite, et implete ea, ut habitare possitis in terra absque ullo pavore,
Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха.
19 et gignat vobis humus fructus suos, quibus vescamini usque ad saturitatem, nullius impetum formidantes.
И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха.
20 Quod si dixeritis: Quid comedemus anno septimo, si non severimus, neque collegerimus fruges nostras?
И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину?
21 Dabo benedictionem meam vobis anno sexto, et faciet fructus trium annorum:
Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године.
22 seretisque anno octavo, et comedetis veteres fruges usque ad nonum annum: donec nova nascantur, edetis vetera.
И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари.
23 Terra quoque non vendetur in perpetuum: quia mea est, et vos advenæ et coloni mei estis.
Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене.
24 unde cuncta regio possessionis vestræ sub redemptionis conditione vendetur.
Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље.
25 Si attenuatus frater tuus vendiderit possessiunculam suam, et voluerit propinquus eius, potest redimere quod ille vendiderat.
Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде.
26 sin autem non habuerit proximum, et ipse pretium ad redimendum potuerit invenire:
Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп,
27 computabuntur fructus ex eo tempore quo vendidit: et quod reliquum est, reddet emptori, sicque recipiet possessionem suam.
Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине.
28 quod si non invenerit manus eius ut reddat pretium, habebit emptor quod emerat, usque ad annum iubileum. In ipso enim omnis venditio redibit ad dominum, et ad possessorem pristinum.
Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину.
29 Qui vendiderit domum intra urbis muros, habebit licentiam redimendi, donec unus impleatur annus.
Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је.
30 si non redemerit, et anni circulus fuerit evolutus, emptor possidebit eam, et posteri eius in perpetuum, et redimi non poterit, etiam in iubileo.
А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године.
31 Sin autem in villa domus, quæ muros non habet, agrorum iure vendetur. si ante redempta non fuerit, in iubileo revertetur ad dominum.
А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се.
32 Ædes Levitarum, quæ in urbibus sunt, semper possunt redimi:
А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити.
33 si redemptæ non fuerint, in iubileo revertentur ad dominos, quia domus urbium Levitarum pro possessionibus sunt inter filios Israel.
Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим.
34 Suburbana autem eorum non veneant, quia possessio sempiterna est.
Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека.
35 Si attenuatus fuerit frater tuus, et infirmus manu, et susceperis eum quasi advenam, et peregrinum, et vixerit tecum,
Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе.
36 ne accipias usuras ab eo, nec amplius quam dedisti. Time Deum tuum, ut vivere possit frater tuus apud te.
Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе.
37 Pecuniam tuam non dabis ei ad usuram, et frugum superabundantiam non exiges.
Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити.
38 Ego Dominus Deus vester, qui eduxi vos de Terra Ægypti, ut darem vobis Terram Chanaan, et essem vester Deus.
Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог.
39 Si paupertate compulsus vendiderit se tibi frater tuus, non eum opprimes servitute famulorum,
И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба;
40 sed quasi mercenarius et colonus erit: usque ad annum iubileum operabitur apud te,
Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе.
41 et postea egredietur cum liberis suis, et revertetur ad cognationem ad possessionem patrum suorum.
А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати.
42 mei enim servi sunt, et ego eduxi eos de Terra Ægypti. non veneant conditione servorum:
Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови.
43 ne affligas eum per potentiam, sed metuito Deum tuum.
Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог.
44 Servus et ancilla sint vobis de nationibus quæ in circuitu vestro sunt.
А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу.
45 Et de advenis qui peregrinantur apud vos, vel qui ex his nati fuerint in terra vestra, hos habebitis famulos:
И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање.
46 et hereditario iure transmittetis ad posteros, ac possidebitis in æternum. fratres autem vestros filios Israel ne opprimatis per potentiam.
Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко.
47 Si invaluerit apud vos manus advenæ atque peregrini, et attenuatus frater tuus vendiderit se ei, aut cuiquam de stirpe eius:
Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода,
48 post venditionem potest redimi. Qui voluerit ex fratribus suis, redimet eum,
Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи;
49 et patruus, et patruelis, et consanguineus, et affinis. Sin autem et ipse potuerit, redimet se,
Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи.
50 supputatis dumtaxat annis a tempore venditionis suæ usque ad annum iubileum: et pecunia, qua venditus fuerat, iuxta annorum numerum et rationem mercenarii supputata.
Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио.
51 Si plures fuerint anni qui remanent usque ad iubileum, secundum hos reddet et pretium.
Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен.
52 si pauci, ponet rationem cum eo iuxta annorum numerum, et reddet emptori quod reliquum est annorum,
Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама.
53 quibus ante servivit mercedibus imputatis: non affliget eum violenter in conspectu tuo.
Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи.
54 Quod si per hæc redimi non potuerit, anno iubileo egredietur cum liberis suis.
Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим.
55 Mei enim sunt servi, filii Israel, quos eduxi de Terra Ægypti.
Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.
