Leviticus 22

1 Locutus quoque est Dominus ad Moysen, dicens:

И рече Господ Мојсију говорећи:

2 Loquere ad Aaron et ad filios eius, ut caveant ab his quæ consecrata sunt filiorum Israel, et non contaminent nomen sanctificatorum mihi, quæ ipsi offerunt. ego Dominus.

Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ.

3 Dic ad eos, et ad posteros eorum: Omnis homo, qui accesserit de stirpe vestra ad ea quæ consecrata sunt, et quæ obtulerunt filii Israel Domino, in quo est immunditia, peribit coram Domino. ego sum Dominus.

Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ.

4 Homo de semine Aaron, qui fuerit leprosus, aut patiens fluxum seminis, non vescetur de his quæ sanctificata sunt mihi donec sanetur. Qui tetigerit immundum super mortuo, et ex quo egreditur semen quasi coitus,

Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе,

5 et qui tangit reptile, et quodlibet immundum, cuius tactus est sordidus,

Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове,

6 immundus erit usque ad vesperum, et non vescetur his quæ sanctificata sunt: sed cum laverit carnem suam aqua,

Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води.

7 et occubuerit sol, tunc mundatus vescetur de sanctificatis, quia cibus illius est.

А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна.

8 Morticinum et captum a bestia non comedent, nec polluentur in eis. ego sum Dominus.

Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ.

9 Custodiant præcepta mea, ut non subiaceant peccato, et moriantur in Sanctuario, cum polluerint illud. ego Dominus qui sanctifico eos.

Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем.

10 Omnis alienigena non comedet de sanctificatis, inquilinus sacerdotis, et mercenarius non vescentur ex eis.

Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари.

11 Quem autem sacerdos emerit, et qui vernaculus domus eius fuerit, his comedent ex eis.

А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово.

12 Si filia sacerdotis cuilibet ex populo nupta fuerit: de his quæ sanctificata sunt, et de primitiis non vescetur.

Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари.

13 sin autem vidua, vel repudiata, et absque liberis reversa fuerit ad domum patris sui: sicut puella consueverat, aletur cibis patris sui. Omnis alienigena comedendi ex eis non habet potestatem.

А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе.

14 Qui comederit de sanctificatis per ignorantiam, addet quintam partem cum eo quod comedit, et dabit sacerdoti in Sanctuarium.

А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар.

15 Nec contaminabunt sanctificata filiorum Israel, quæ offerunt Domino:

Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу,

16 ne forte sustineant iniquitatem delicti sui, cum sanctificata comederint. ego Dominus qui sanctifico eos.

И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем.

17 Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:

Још рече Господ Мојсију говорећи:

18 Loquere ad Aaron et filios eius et ad omnes filios Israel, dicesque ad eos: Homo de domo Israel, et de advenis qui habitant apud vos, qui obtulerit oblationem suam, vel vota solvens, vel sponte offerens, quidquid illud obtulerit in holocaustum Domini,

Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу,

19 ut offeratur per vos, masculus immaculatus erit ex bobus, et ovibus, et ex capris:

Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза.

20 si maculam habuerit, non offeretis, neque erit acceptabile.

На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило.

21 Homo qui obtulerit victimam pacificorum Domino, vel vota solvens, vel sponte offerens, tam de bobus quam de ovibus, immaculatum offeret, ut acceptabile sit: omnis macula non erit in eo.

И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему.

22 Si cæcum fuerit, si fractum, si cicatricem habens, si papulas, aut scabiem, aut impetiginem: non offeretis ea Domino, nec adolebitis ex eis super altare Domini.

Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену.

23 Bovem et ovem, aure et cauda amputatis, voluntarie offerre potes, votum autem ex eis solvi non potest.

А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити.

24 Omne animal, quod vel contritis vel tusis, vel sectis ablatisque testiculis est, non offeretis Domino, et in terra vestra hoc omnino ne faciatis.

Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој.

25 De manu alienigenæ non offeretis panes Deo vestro, et quidquid aliud dare voluerit: quia corrupta, et maculata sunt omnia: non suscipietis ea.

И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити.

26 Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:

Још рече Господ Мојсију говорећи:

27 Bos, ovis, et capra cum genita fuerint, septem diebus erunt sub ubere matris suæ: die autem octavo, et deinceps offerri poterunt Domino.

Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу.

28 Sive illa bos, sive ovis, non immolabuntur una die cum fœtibus suis.

А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним.

29 Si immolaveritis hostiam pro gratiarum actione Domino, ut possit esse placabilis,

И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно.

30 eodem die comedetis eam, non remanebit quidquam in mane alterius diei. ego Dominus.

Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ.

31 Custodite mandata mea, et facite ea. ego Dominus.

Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ.

32 Ne polluatis nomen meum sanctum, ut sanctificer in medio filiorum Israel. Ego Dominus qui sanctifico vos,

И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем.

33 et eduxi de Terra Ægypti, ut essem vobis in Deum. ego Dominus.

Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.