Job 35
1 Igitur Eliu hæc rursum locutus est:
Још говори Елијуј и рече:
2 Numquid æqua tibi videtur tua cogitatio, ut diceres: Iustior sum Deo?
Мислиш ли да си право рекао: Моја је правда већа од Божије?
3 Dixisti enim: Non tibi placet quod rectum est: vel quid tibi proderit, si ego peccavero?
Јер си рекао: Шта ће ми помоћи, каква ће ми бити корист, да не грешим?
4 Itaque ego respondebo sermonibus tuis, et amicis tuis tecum.
Ја ћу одговорити теби и друговима твојим с тобом.
5 Suspice cælum et intuere, et contemplare æthera quod altior te sit.
Погледај небо, и види; погледај облаке, како су виши од тебе.
6 Si peccaveris, quid ei nocebis? et si multiplicatæ fuerint iniquitates tuæ, quid facies contra eum?
Ако грешиш, шта ћеш Му учинити? Или ако се умноже безакоња твоја, шта ћеш Му наудити?
7 Porro si iuste egeris, quid donabis ei, aut quid de manu tua accipiet?
Ако си праведан, шта ћеш Му дати? Или шта ће примити из руке твоје?
8 Homini, qui similis tui est, nocebit impietas tua: et filium hominis adiuvabit iustitia tua.
Човеку какав си може наудити твоја злоћа, и сину човечијем помоћи твоја правда.
9 Propter multitudinem calumniatorum clamabunt: et eiulabunt propter vim brachii tyrannorum.
Вапију од великог насиља којима се чини, и вичу на руку силних;
10 Et non dixit: Ubi est Deus, qui fecit me, qui dedit carmina in nocte,
А ни један не говори: Где је Бог, Створитељ мој, који даје песму ноћу;
11 Qui docet nos super iumenta terræ, et super volucres cæli erudit nos.
Који чини те смо разумнији од зверја земаљског, и мудрији од птица небеских.
12 Ibi clamabunt, et non exaudiet, propter superbiam malorum.
Тамо вичу с охолости злих људи, али не бивају услишени.
13 Non ergo frustra audiet Deus, et Omnipotens causas singulorum intuebitur.
Јер Бог не слуша таштину, и Свемогући не гледа на њу.
14 Etiam cum dixeris: Non considerat: iudicare coram illo, et expecta eum.
А камоли кад кажеш: Не видиш то. Пред Њим је суд; чекај Га.
15 Nunc enim non infert furorem suum, nec ulciscitur scelus valde.
А сада чим те гнев походи, није ништа, нити је гледао на све што си учинио;
16 Ergo Iob frustra aperit os suum, et absque scientia verba multiplicat.
Зато Јов на празно отвара уста своја, и безумно умножава речи.
