Jeremiæ 52

1 Filius viginti et unius anni erat Sedecias cum regnare cœpisset: et undecim annis regnavit in Ierusalem, et nomen matris eius Amital, filia Ieremiæ de Lobna.

Двадесет и једна година беше Седекији кад поче царовати, и царова једанаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

2 Et fecit malum in oculis Domini, iuxta omnia quæ fecerat Ioakim.

Он чињаше што је зло пред Господом сасвим како је чинио Јоаким.

3 Quoniam furor Domini erat in Ierusalem et in Iuda usquequo proiiceret eos a facie sua: et recessit Sedecias a rege Babylonis.

Јер од гнева Господњег зби се Јерусалиму и Јуди, те их одбаци испред себе. А Седекија се одметну од цара вавилонског.

4 Factum est autem in anno nono regni eius, in mense decimo, decima mensis: Venit Nabuchodonosor rex Babylonis, ipse et omnis exercitus eius adversus Ierusalem, et obsederunt eam, et ædificaverunt contra eam munitiones in circuitu.

И тако, девете године његова царовања, десетог дана дође Навуходоносор цар вавилонски са свом војском својом на Јерусалим; и стадоше у логор под њим, и начинише опкопе око њега.

5 Et fuit civitas obsessa usque ad undecimum annum regis Sedeciæ.

И град би опкољен до једанаесте године царовања Седекијиног.

6 Mense autem quarto, nona mensis obtinuit fames civitatem: et non erant alimenta populo terræ.

И деветог дана, четвртог месеца, наста велика глад у граду, те народ земаљски немаше хлеба.

7 Et dirupta est civitas, et omnes viri bellatores eius fugerunt, exieruntque de civitate nocte per viam portæ, quæ est inter duos muros, et ducit ad hortum regis (Chaldæis obsidentibus urbem in gyro) et abierunt per viam, quæ ducit in eremum.

Тада град би проваљен, и војници сви побегоше и изиђоше из града ноћу на врата између два зида уз врт царев, а Халдејци беху свуда око града; и отидоше путем к пустињи.

8 Persecutus est autem Chadæorum exercitus regem: et apprehenderunt Sedeciam in deserto, quod est iuxta Iericho: et omnis comitatus eius diffugit ab eo.

Али војска халдејска потера цара, и стигоше Седекију у пољу јерихонском, а сва војска што беше с њим разбеже се од њега.

9 Cumque comprehendissent regem, adduxerunt eum ad regem Babylonis in Reblatha, quæ est in terra Emath: et locutus est ad eum iudicia.

И ухватише цара и одведоше га к цару вавилонском у Ривлу у земљи ематској; и онде му суди.

10 Et iugulavit rex Babylonis filios Sedeciæ in oculis eius: sed et omnes principes Iuda occidit in Reblatha.

И покла цар вавилонски синове Седекијине на његове очи, и све кнезове Јудине покла у Ривли.

11 Et oculos Sedeciæ eruit, et vinxit eum compedibus, et adduxit eum rex Babylonis in Babylonem, et posuit eum in domo carceris usque ad diem mortis eius.

И Седекији ископа очи, и свезав га у двоје вериге бронзане одведе га цар вавилонски у Вавилон и метну га у тамницу где оста до смрти своје.

12 In mense autem quinto, decima mensis, ipse est annus nonusdecimus Nabuchodonosor regis Babylonis: venit Nabuzardan princeps militiæ, qui stabat coram rege Babylonis in Ierusalem.

А десетог дана петог месеца године деветнаесте царовања Навуходоносора цара вавилонског дође у Јерусалим Невузардан, заповедник стражарски, који служаше цару вавилонском.

13 Et incendit domum Domini, et domum regis, et omnes domos Ierusalem, et omnem domum magnam igni combussit.

И попали дом Господњи и дом царски и све домове у јерусалиму; све велике куће попали огњем.

14 Et totum murum Ierusalem per circuitum destruxit cunctus exercitus Chaldæorum, qui erat cum magistro militiæ.

И све зидове јерусалимске у наоколо развали сва војска халдејска што беше са заповедником стражарским.

15 De pauperibus autem populi, et de reliquo vulgo, quod remanserat in civitate, et de perfugis, qui transfugerant ad regem Babylonis, et ceteros de multitudine, transtulit Nabuzardan princeps militiæ.

А народ сиромашни и остатак народа што оста у граду, и пребеге што пребегоше к цару вавилонском, и остали прости народ, одведе Невузардан, заповедник стражарски.

16 De pauperibus vero terræ reliquit Nabuzardan princeps militiæ vinitores, et agricolas.

Само од сиромашног народа у земљи остави Невузардан заповедник стражарски који ће бити виноградари и ратари.

17 Columnas quoque æreas, quæ erant in domo Domini, et bases, et mare æneum, quod erat in domo Domini, confregerunt Chaldæi, et tulerunt omne æs eorum in Babylonem.

И ступове бронзане што беху у дому Господњем, и подножја и море бронзано које беше у дому Господњем, изломише Халдејци, и бронзу од њих однесоше у Вавилон.

18 Et lebetes, et creagras, et psalteria, et phialas, et mortariola, et omnia vasa ærea, quæ in ministerio fuerant, tulerunt: et

И лонце и лопате и виљушке и котлиће и кадионице и све све судове бронзане којима служаху, узеше.

19 hydrias, et thymiamateria, et urceos, et pelves, et candelabra, et mortaria, et cyathos: quotquot aurea, aurea: et quotquot argentea, argentea tulit magister militiæ:

И умиваонице и клешта с котлићима и лонцима и свећњацима и кадионицама и чашама, шта год беше златно и шта год беше сребрно, узе заповедник стражарски.

20 et columnas duas, et mare unum, et vitulos duodecim æreos, qui erant sub basibus, quas fecerat rex Salomon in domo Domini: non erat pondus æris omnium horum vasorum.

Два ступа, једно море, и дванаест волова бронзаних што беху под подножјима, што начини цар Соломун за дом Господњи, не беше мере бронзи од свих тих судова.

21 De columnis autem, decem et octo cubiti altitudinis erant in columna una, et funiculus duodecim cubitorum circuibat eam: porro grossitudo eius quattuor digitorum, et intrinsecus cava erat.

А ступови беху сваки од осамнаест лаката у висину, а у наоколо од дванаест лаката, а четири прста беше сваки дебео и шупаљ;

22 Et capitella super utramque ærea: altitudo capitelli unius quinque cubitorum: et retiacula, et malogranata super coronam in circuitu, omnia ærea. Similiter columnæ secundæ, et malogranata.

И озго на њему беше оглавље бронзано, и оглавље беше високо пет лаката, и плетеница и шипци око оглавља, све од бронзе; такав беше и други ступ са шипцима.

23 Et fuerunt malogranata nonagintasex dependentia: et omnia malogranata centum, retiaculis circumdabantur.

И беше деведесет и шест шипака са сваке стране; свега шипака на плетеници у наоколо беше сто.

24 Et tulit magister militiæ Saraiam sacerdotem primum, et Sophoniam sacerdotem secundum: et tres custodes vestibuli.

Узе заповедник стражарски и Серају, првог свештеника, и Софонију, другог свештеника, и три вратара.

25 Et de civitate tulit eunuchum unum, qui erat præpositus super viros bellatores: et septem viros de his, qui videbant faciem regis, qui inventi sunt in civitate: et scribam principem militum, qui probabat tyrones: et sexaginta viros de populo terræ, qui inventi sunt in medio civitatis.

А из града узе једног дворанина, који беше над војницима, и седам људи који стајаху пред царем, који се нађоше у граду, и првог писара војничког, који пописиваше народ по земљи у војску, и шездесет људи из народа земаљског, који се нађоше у граду.

26 Tulit autem eos Nabuzardan magister militiæ, et duxit eos ad regem Babylonis in Reblatha.

Узе их Невузардан заповедник стражарски и одведе к цару вавилонском у Ривлу.

27 Et percussit eos rex Babylonis, et interfecit eos in Reblatha in terra Emath: et translatus est Iuda de terra sua.

А цар их вавилонски поби и погуби у Ривли у земљи ематској. Тако би пресељен Јуда из земље своје.

28 Iste est populus, quem transtulit Nabuchodonosor: In anno septimo Iudæos tria millia et viginti tres:

Ово је народ што га пресели Навуходоносор: седме године три хиљаде и двадесет и три Јудејца;

29 In anno octavodecimo Nabuchodonosor de Ierusalem animas octingentas triginta duas:

Године осамнаесте Навуходоносорове пресели из Јерусалима осам стотина и тридесет и две душе;

30 In anno vigesimotertio Nabuchodonosor, transtulit Nabuzardan magister militiæ animas Iudæorum septingentas quadraginta quinque. omnes ergo animæ, quattuor millia sexcentæ.

Године двадесет треће Навуходоносорове пресели Невузардан заповедник стражарски Јудејаца седам стотина и четрдесет и пет душа; свега четири хиљаде и шест стотина душа.

31 Et factum est in trigesimoseptimo anno transmigrationis Ioachin regis Iuda, duodecimo mense, vigesimaquinta mensis, elevavit Evilmerodach rex Babylonis ipso anno regni sui, caput Ioachin regis Iuda, et eduxit eum de domo carceris.

А тридесет седме године од како се зароби Јоахин цар Јудин, дванаестог месеца, двадесет петог дана, Евил-Меродах цар вавилонски исте године зацаривши се извади из тамнице Јоахина, цара Јудиног.

32 Et locutus est cum eo bona, et posuit thronum eius super thronos regum, qui erant post se in Babylone.

И лепо говори с њим, и намести му престо више престола других царева који беху код њега у Вавилону.

33 Et mutavit vestimenta carceris eius, et comedebat panem coram eo semper cunctis diebus vitæ suæ:

И промени му хаљине тамничке, и он јеђаше свагда с њим свега века свог.

34 et cibaria eius, cibaria perpetua dabantur ei a rege Babylonis statuta per singulos dies, usque ad diem mortis suæ cunctis diebus vitæ eius.

И храна му се једнако даваше од цара вавилонског, сваки дан, свега века његовог до смрти његове.