Isaiæ 32
1 Ecce in iustitia regnabit rex, et principes in iudicio præerunt.
Ево, цар ће царовати право и кнезови ће владати по правди.
2 Et erit vir sicut qui absconditur a vento, et celat se a tempestate, sicut rivi aquarum in siti, et umbra petræ prominentis in terra deserta.
И човек ће бити као заклон од ветра, и као уточиште од поплаве, као потоци на сувом месту, као сен од велике стене у земљи сасушеној.
3 Non caligabunt oculi videntium, et aures audientium diligenter auscultabunt.
И очи оних који виде неће бити заслепљене, и уши оних који чују слушаће.
4 Et cor stultorum intelliget scientiam, et lingua balborum velociter loquetur et plane.
И срце неразумних разумеће мудрост, и језик мутавих говориће брзо и разговетно.
5 Non vocabitur ultra is, qui insipiens est, princeps: neque fraudulentus appellabitur maior:
Неваљалац се неће више звати кнез, нити ће се тврдица називати подашним.
6 stultus enim fatua loquetur, et cor eius faciet iniquitatem, ut perficiat simulationem, et loquatur ad Dominum fraudulenter, et vacuam faciat animam esurientis, et potum sitienti auferat.
Јер неваљалац о неваљалству говори, и срце његово гради безакоње, радећи лицемерно и говорећи на Бога лаж, да испразни душу гладном и напој жедном да узме.
7 Fraudulenti vasa pessima sunt: ipse enim cogitationes concinnavit ad perdendos mites in sermone mendaci, cum loqueretur pauper iudicium.
И справе тврдичине зле су; смишља лукавштине да затре ниште речима лажним и кад сиромах говори право.
8 Princeps vero ea, quæ digna sunt principe, cogitabit, et ipse super duces stabit.
Али кнез смишља кнежевски, и устаје да ради кнежевски.
9 Mulieres opulentæ surgite, et audite vocem meam: filiæ confidentes percipite auribus eloquium meum.
Устаните, жене мирне, слушајте глас мој; кћери безбрижне, чујте речи моје.
10 Post dies enim, et annum vos conturbabimini confidentes: consummata est enim vindemia, collectio ultra non veniet.
За много година бићете у сметњи, ви безбрижне; јер неће бити бербе, и сабирање неће доћи.
11 Obstupescite opulentæ, conturbamini confidentes: exuite vos, et confundimini, accingite lumbos vestros.
Страшите се, ви мирне; дрхтите, ви безбрижне, свуците се, будите голе, и припашите око себе кострет,
12 Super ubera plangite, super regione desiderabili, super vinea fertili.
Бијући се у прса за лепим њивама, за родним чокотима.
13 Super humum populi mei spinæ et vepres ascendent: quanto magis super omnes domos gaudii civitatis exultantis?
Трње и чкаљ никнуће на земљи народа мог, и по свим кућама веселим, у граду веселом.
14 Domus enim dimissa est, multitudo urbis relicta est, tenebræ et palpatio factæ sunt super speluncas usque in æternum. Gaudium onagrorum pascua gregum,
Јер ће се дворови оставити, врева градска нестаће; куле и стражаре постаће пећине довека, радост дивљим магарцима и паша стадима,
15 donec effundatur super nos spiritus de excelso: et erit desertum in charmel, et charmel in saltum reputabitur.
Докле се не излије на нас Дух с висине и пустиња постане њива а њива се стане узимати за шуму.
16 Et habitabit in solitudine iudicium, et iustitia in charmel sedebit.
Тада ће суд становати у пустињи, и правда ће стајати на њиви.
17 Et erit opus iustitiæ pax, et cultus iustitiæ silentium, et securitas usque in sempiternum.
И мир ће бити дело правде, шта ће правда учинити биће покој и безбрижност довека.
18 Et sedebit populus meus in pulchritudine pacis, et in tabernaculis fiduciæ, et in requie opulenta.
И мој ће народ седети у мирном стану и у шаторима поузданим, на почивалиштима тихим.
19 Grando autem in descensione saltus, et humilitate humiliabitur civitas.
Али ће град пасти на шуму, и град ће се врло снизити.
20 Beati, qui seminatis super omnes aquas, immittentes pedem bovis et asini.
Благо вама који сејете покрај сваке воде, и пуштате волове и магарце.
