Exodus 21

1 Hæc sunt iudicia quæ propones eis.

А ово су закони које ћеш им поставити:

2 Si emeris servum Hebræum, sex annis serviet tibi: in septimo egredietur liber gratis.

Ако купиш роба Јеврејина, шест година нека ти служи, а седме нек отиде слободан без откупа.

3 Cum quali veste intraverit, cum tali exeat: si habens uxorem, et uxor egredietur simul.

Ако буде дошао инокосан, нека и отиде инокосан; ако ли буде имао жену, нека иде и жена с њим.

4 Sin autem dominus dederit illi uxorem, et pepererit filios et filias: mulier et liberi eius erunt domini sui, ipse vero exibit cum vestitu suo.

Ако га господар његов ожени, и жена му роди синове или кћери, жена с децом својом нека буде господару његовом, а он нека отиде сам.

5 Quod si dixerit servus: Diligo dominum meum et uxorem ac liberos, non egrediar liber:

Ако ли роб рече тврдо: Љубим господара свог, жену своју и децу своју, нећу да идем да будем слободан,

6 offeret eum dominus diis, et applicabitur ad ostium et postes, perforabitque aurem eius subula: et erit ei servus in sæculum.

Онда нека га доведе господар његов пред судије и постави на вратима или код довратка, и онде нека му господар пробуши ухо шилом, па нека му робује довека.

7 Si quis vendiderit filiam suam in famulam, non egredietur sicut ancillæ exire consueverunt.

Ако ко прода кћер своју да буде робиња, да не одлази као робови што одлазе.

8 Si displicuerit oculis domini sui cui tradita fuerat, dimittet eam: populo autem alieno vendendi non habebit potestatem, si spreverit eam.

Ако не буде по вољи господару свом, и он је не узме за жену, нека је пусти на откупе; али да нема власти продати је у туђ народ учинивши јој неверу.

9 Sin autem filio suo desponderit eam, iuxta morem filiarum faciet illi.

Ако ли је заручи сину свом, да јој учини по праву које имају кћери.

10 Quod si alteram ei acceperit, providebit puellæ nuptias, et vestimenta, et pretium pudicitiæ non negabit.

Ако ли узме другу, да јој не умали хране ни одела ни заједнице.

11 Si tria ista non fecerit, egredietur gratis absque pecunia.

Ако јој ово троје не учини, онда нек отиде без откупа.

12 Qui percusserit hominem volens occidere, morte moriatur.

Ко удари човека, те умре, да се погуби.

13 Qui autem non est insidiatus, sed Deus illum tradidit in manus eius: constituam tibi locum in quem fugere debeat.

Ако ли не буде хтео, него му га Бог даде у руке, одредићу ти место куда може побећи.

14 Si quis per industriam occiderit proximum suum, et per insidias: ab altari meo evelles eum, ut moriatur.

Ако би ко намерно устао на ближњег свог да га убије из преваре, одвуци га и од олтара мог да се погуби.

15 Qui percusserit patrem suum aut matrem, morte moriatur.

Ко удари оца свог или матер своју, да се погуби.

16 Qui furatus fuerit hominem, et vendiderit eum, convictus noxæ, morte moriatur.

Ко украде човека и прода или се нађе у његовим рукама, да се погуби.

17 Qui maledixerit patri suo, vel matri, morte moriatur.

Ко опсује оца свог или матер своју, да се погуби.

18 Si rixati fuerint viri, et percusserit alter proximum suum lapide vel pugno, et ille mortuus non fuerit, sed iacuerit in lectulo:

Кад се сваде људи, па један удари другог каменом или песницом, али онај не умре него падне у постељу,

19 si surrexerit, et ambulaverit foris super baculum suum, innocens erit qui percusserit, ita tamen ut operas eius, et impensas in medicos restituat.

Ако се придигне и изађе о штапу, да не буде крив онај који је ударио, само дангубу да му накнади и сву видарину да плати.

20 Qui percusserit servum suum, vel ancillam virga, et mortui fuerint in manibus eius, criminis reus erit.

Ко удари роба свог или робињу штапом тако да му умре под руком, да је крив;

21 Sin autem uno die vel duobus supervixerit, non subiacebit pœnæ, quia pecunia illius est.

Али ако преживи дан или два, да није крив, јер је његов новац.

22 Si rixati fuerint viri, et percusserit quis mulierem prægnantem, et abortivum quidem fecerit, sed ipsa vixerit: subiacebit damno quantum maritus mulieris expetierit, et arbitri iudicaverint.

Кад се сваде људи, па који од њих удари трудну жену тако да изађе из ње дете, али се не догоди смрт, да плати глобу колико муж женин рече, а да плати преко судија;

23 Sin autem mors eius fuerit subsecuta, reddet animam pro anima,

Ако ли се догоди смрт, тада ћеш узети живот за живот,

24 oculum pro oculo, dentem pro dente, manum pro manu, pedem pro pede,

Око за око, зуб за зуб, руку за руку, ногу за ногу,

25 adustionem pro adustione, vulnus pro vulnere, livorem pro livore.

Ужег за ужег, рану за рану, модрицу за модрицу.

26 Si percusserit quispiam oculum servi sui aut ancillæ, et luscos eos fecerit, dimittet eos liberos pro oculo quem eruit.

Ако ко удари по оку роба свог или робињу своју, те му поквари око, да га отпусти слободног за око његово.

27 Dentem quoque si excusserit servo vel ancillæ suæ, similiter dimittet eos liberos.

И ако избије зуб робу свом или робињи својој, да га пусти слободног за зуб његов.

28 Si bos cornu percusserit virum aut mulierem, et mortui fuerint, lapidibus obruetur: et non comedentur carnes eius, dominus quoque bovis innocens erit.

Ако во убоде човека или жену, те умре, да се во заспе камењем и да се не једе месо од њега, а господар од вола да није крив.

29 Quod si bos cornupeta fuerit ab heri et nudiustertius, et contestati sunt dominum eius, nec recluserit eum, occideritque virum aut mulierem: et bos lapidibus obruetur, et dominum eius occident.

Али ако је во пре био бодач и господар његов знао за то па га није чувао, те убије човека или жену, во да се заспе камењем, и господар његов да се погуби.

30 Quod si pretium fuerit ei impositum, dabit pro anima sua quidquid fuerit postulatus.

Ако му се одреди да се откупи, нека да откуп за живот свој, колико му се одреди.

31 Filium quoque et filiam si cornu percusserit, simili sententiæ subiacebit.

Ако убоде сина или кћер, да му буде по истом закону.

32 Si servum, ancillamque invaserit, triginta siclos argenti domino dabit, bos vero lapidibus opprimetur.

Ако ли роба убоде во или робињу, да да господару њиховом тридесет сикала сребра и во да се заспе камењем.

33 Si quis aperuerit cisternam, et foderit, et non operuerit eam, cecideritque bos aut asinus in eam,

Ако ко открије јаму или ископа јаму а не покрије, па упадне во или магарац,

34 reddet dominus cisternæ pretium iumentorum: quod autem mortuum est, ipsius erit.

Да накнади господар од јаме и плати новцем господару њиховом, а што је угинуло да је његово.

35 Si bos alienus bovem alterius vulneraverit, et ille mortuus fuerit: vendent bovem vivum, et divident pretium, cadaver autem mortui inter se dispertient.

Ако во једног убоде вола другом, те погине, онда да продаду вола живог и новце да поделе, тако и убијеног вола да поделе.

36 Sin autem sciebat quod bos cornupeta esset ab heri et nudiustertius, et non custodivit eum dominus suus: reddet bovem pro bove, et cadaver integrum accipiet.

Ако ли се знало да је во пре био бодач па га није чувао господар његов, да да вола за вола, а убијени нека буде њему.