Exodus 1

1 Hæc sunt nomina filiorum Israel qui ingressi sunt in Ægyptum cum Iacob: singuli cum domibus suis introierunt:

Ово су имена синова Израиљевих који дођоше у Мисир, дођоше с Јаковом, сваки са својом породицом:

2 Ruben, Simeon, Levi, Iudas,

Рувим, Симеун, Левије и Јуда,

3 Issachar, Zabulon et Beniamin,

Исахар, Завулон и Венијамин,

4 Dan, et Nephthali, Gad, et Aser.

Дан и Нефталим, Гад и Асир.

5 Erant igitur omnes animæ eorum qui egressi sunt de femore Iacob, septuaginta: Ioseph autem in Ægypto erat.

А свега беше их од бедара Јаковљевих седамдесет душа с Јосифом, који беше у Мисиру.

6 Quo mortuo, et universis fratribus eius, omnique cognatione illa,

А Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај.

7 filii Israel creverunt, et quasi germinantes multiplicati sunt: ac roborati nimis, impleverunt terram.

И синови Израиљеви народише се и умножише се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни.

8 Surrexit interea rex novus super Ægyptum, qui ignorabat Ioseph:

Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа;

9 et ait ad populum suum: Ecce, populus filiorum Israel multus, et fortior nobis est.

И рече народу свом: Гле, народ синова Израиљевих већи је и силнији од нас.

10 Venite, sapienter opprimamus eum, ne forte multiplicetur: et si ingruerit contra nos bellum, addatur inimicis nostris, expugnatisque nobis egrediatur de terra.

Него хајде мудро да поступамо с њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље.

11 Præposuit itaque eis magistros operum, ut affligerent eos oneribus: ædificaveruntque urbes tabernaculorum Pharaoni, Phithom, et Ramesses.

И поставише над њима настојнике да их муче тешким пословима; и грађаше народ Израиљев Фараону градове Питом и Рамесу.

12 Quantoque opprimebant eos, tanto magis multiplicabantur, et crescebant:

Али што га више мучаху то се више множаше и напредоваше, да се грожаху од синова Израиљевих.

13 oderantque filios Israel Ægyptii, et affligebant illudentes eis:

И жестоко нагоњаху Мисирци синове Израиљеве на послове,

14 atque ad amaritudinem perducebant vitam eorum operibus duris luti, et lateris, omnique famulatu, quo in terræ operibus premebantur.

И загорчаваху им живот тешким пословима, блатом и опекама и сваким радом у пољу, и сваким другим послом, на који их жестоко нагоњаху.

15 Dixit autem Rex Ægypti obstetricibus Hebræorum: quarum una vocabatur Sephora, altera Phua,

И још заповеди цар мисирски бабицама јеврејским, од којих једној беше име Сефора, а другој Фува,

16 præcipiens eis: Quando obstetricabitis Hebræas, et partus tempus advenerit: si masculus fuerit, interficite eum: si femina, reservate.

И рече: Кад бабичите Јеврејке, и у порођају видите да је мушко, убијте га, а кад буде женско, нек остане живо.

17 Timuerunt autem obstetrices Deum, et non fecerunt iuxta præceptum regis Ægypti, sed conservabant mares.

Али се бабице бојаху Бога, и не чињаху како им рече цар мисирски, него остављаху децу у животу.

18 Quibus ad se accersitis, rex ait: Quidnam est hoc quod facere voluistis, ut pueros servaretis?

А цар мисирски дозва бабице, и рече им: Зашто то чините, те остављате у животу мушку децу?

19 Quæ responderunt: Non sunt Hebreæ sicut Ægyptiæ mulieres: ipsæ enim obstetricandi habent scientiam, et priusquam veniamus ad eas, pariunt.

А бабице рекоше Фараону: Јеврејке нису као жене Мисирке; јаче су; док им дође бабица, оне већ роде.

20 Bene ergo fecit Deus obstetricibus: et crevit populus, confortatusque est nimis.

И Бог учини добро бабицама; и народ се умножи и осили веома;

21 Et quia timuerunt obstetrices Deum, ædificavit eis domos.

И што се бабице бојаху Бога, начини им куће.

22 Præcepit ergo Pharao omni populo suo, dicens: Quidquid masculini sexus natum fuerit, in flumen proiicite: quidquid feminini, reservate.

Тада заповеди Фараон свему народу свом говорећи: Сваког сина који се роди баците у воду, а кћери све остављајте у животу.