I Paralipomenon 13

1 Iniit autem consilium David cum tribunis, et centurionibus, et universis principibus,

И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,

2 et ait ad omnem cœtum Israel: Si placet vobis: et a Domino Deo nostro egreditur sermo, quem loquor: mittamus ad fratres nostros reliquos in universas regiones Israel, et ad Sacerdotes, et Levitas, qui habitant in suburbanis urbium, ut congregentur ad nos,

И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,

3 et reducamus arcam Dei nostri ad nos: non enim requisivimus eam in diebus Saul.

Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.

4 Et respondit universa multitudo ut ita fieret: placuerat enim sermo omni populo.

А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.

5 Congregavit ergo David cunctum Israel a Sihor Ægypti, usque dum ingrediaris Emath, ut adduceret arcam Dei de Cariathiarim.

И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.

6 Et ascendit David, et omnis vir Israel ad collem Cariathiarim, qui est in Iuda, ut afferret inde arcam Domini Dei sedentis super cherubim, ubi invocatum est nomen eius.

И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.

7 Imposueruntque arcam Dei super plaustrum novum, de domo Abinadab: Oza autem, et frater eius minabant plaustrum.

И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.

8 Porro David, et universus Israel ludebant coram Deo omni virtute in canticis, et in citharis, et psalteriis, et tympanis, et cymbalis, et tubis.

А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.

9 Cum autem pervenisset ad Aream Chidon, tetendit Oza manum suam, ut sustentaret arcam: bos quippe lasciviens paululum inclinaverat eam.

А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.

10 Iratus est itaque Dominus contra Ozam, et percussit eum, eo quod tetigisset arcam: et mortuus est ibi coram Domino.

И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.

11 Contristatusque est David, eo quod divisisset Dominus Ozam: vocavitque locum illum: Divisio Ozæ usque in præsentem diem.

И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.

12 Et timuit Deum tunc temporis, dicens: Quo modo possum ad me introducere arcam Dei?

И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?

13 Et ob hanc causam non adduxit eam ad se, hoc est, in Civitatem David, sed avertit in domum Obededom Gethæi.

И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.

14 Mansit ergo arca Dei in domo Obededom tribus mensibus: et benedixit Dominus domui eius, et omnibus quæ habebat.

И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.