< I Paralipomenon 11 >

1 Congregatus est igitur omnis Israel ad David in Hebron, dicens: Os tuum sumus, et caro tua.
И сабраше се сви Израиљци к Давиду у Хеврон, и рекоше: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
2 Heri quoque, et nudiustertius cum adhuc regnaret Saul, tu eras qui educebas, et introducebas Israel: tibi enim dixit Dominus Deus tuus: Tu pasces populum meum Israel, et tu eris princeps super eum.
И пре, док Саул беше цар ти си одводио и доводио Израиља; и Господ Бог твој рекао ти је: Ти ћеш пасти народ мој Израиља; и ти ћеш бити вођ народу мом Израиљу.
3 Venerunt ergo omnes maiores natu Israel ad regem in Hebron, et iniit David cum eis fœdus coram Domino: unxeruntque eum regem super Israel, iuxta sermonem Domini, quem locutus est in manu Samuel.
Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима Давид веру у Хеврону пред Господом, и помазаше Давида за цара над Израиљем као што беше рекао Господ преко Самуила.
4 Abiit quoque David, et omnis Israel in Ierusalem. hæc est Iebus, ubi erant Iebusæi habitatores terræ.
Потом отиде Давид са свим Израиљем на Јерусалим, а то је Јевус, јер онде беху Јевусеји, који живљаху у оној земљи.
5 Dixeruntque qui habitabant in Iebus ad David: Non ingredieris huc. Porro David cepit arcem Sion, quæ est Civitas David,
И рекоше Јевушани Давиду: Нећеш ући овамо. Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
6 dixitque: Omnis qui percusserit Iebusæum in primis, erit princeps et dux. Ascendit igitur primus Ioab filius Sarviæ, et factus est princeps.
Јер Давид рече: Ко први надбије Јевусеје, биће кнез и војвода. И Јоав, син Серујин изиђе први, и поста кнез.
7 Habitavit autem David in arce, et idcirco appellata est Civitas David.
После сеђаше Давид у том граду, зато га прозваше град Давидов.
8 Ædificavitque urbem in circuitu a Mello usque ad gyrum, Ioab autem reliqua urbis extruxit.
И сазида град унаоколо, од Милона унаоколо; а Јоав оправи остатак града.
9 Proficiebatque David vadens et crescens, et Dominus exercituum erat cum eo.
И Давид једнако напредоваше и сиљаше се, јер Господ над војскама беше с њим.
10 Hi principes virorum fortium David, qui adiuverunt eum ut rex fieret super omnem Israel iuxta verbum Domini, quod locutus est ad Israel.
А ово су поглавице међу јунацима Давидовим, који јуначки радише уза њ за царство његово са свим Израиљем да буде цар над Израиљем по речи Господњој;
11 Et iste numerus robustorum David: Iesbaam filius Hachamoni princeps inter triginta: iste levavit hastam suam super trecentos vulneratos una vice.
И ово је број јунака Давидових: Јасовеам син Ахмонијев, први између тридесет; он махну копљем својим на три стотине, и поби их у једанпут.
12 Et post eum Eleazar filius patrui eius Ahohites, qui erat inter tres potentes.
А за њим Елеазар, син Додов Ахошанин, он беше један од три јунака.
13 Iste fuit cum David in Phesdomim, quando Philisthiim congregati sunt ad locum illum in prælium: et erat ager regionis illius plenus hordeo, fugeratque populus a facie Philisthinorum.
Он беше с Давидом у Фас-Дамиму, кад се Филистеји скупише на бој; и онде беше њива пуна јечма, и народ побеже од Филистеја,
14 Hi steterunt in medio agri, et defenderunt eum: cumque percussissent Philisthæos, dedit Dominus salutem magnam populo suo.
А они стадоше усред њиве, и одбранише је побивши Филистеје; и Господ даде избављење велико.
15 Descenderunt autem tres de triginta principibus ad petram, in qua erat David, ad speluncam Odollam, quando Philisthiim fuerant castrametati in Valle raphaim.
И та три прва између тридесет сиђоше ка стени к Давиду у пећину Одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору у долини рафајској.
16 Porro David erat in præsidio, et statio Philisthinorum in Bethlehem.
А Давид беше онда у граду, а стража филистејска беше тада у Витлејему.
17 Desideravit igitur David, et dixit: O si quis daret mihi aquam de cisterna Bethlehem, quæ est in porta.
И Давид зажеле и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата?
18 Tres ergo isti per media castra Philisthinorum perrexerunt, et hauserunt aquam de cisterna Bethlehem, quæ erat in porta, et attulerunt ad David ut biberet: qui noluit, sed magis libavit illam Domino,
Тада та тројица продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског који је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; а Давид не хте пити, него је изли Господу.
19 dicens: Absit ut in conspectu Dei mei hoc faciam, et sanguinem istorum virorum bibam: quia in periculo animarum suarum attulerunt mihi aquam. Et ob hanc causam noluit bibere. hæc fecerunt tres robustissimi.
И рече: Не дао ми Бог мој да то учиним! Еда ли ћу пити крв тих људи који не марише за живот свој? Јер је донесоше не марећи за живот свој. И не хте је пити. То учинише та три јунака.
20 Abisai quoque frater Ioab ipse erat princeps trium, et ipse levavit hastam suam contra trecentos vulneratos, et ipse erat inter tres nominatissimus,
И Ависај брат Јоавов беше први између тројице. И он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом;
21 et inter tres secundos inclytus, et princeps eorum: verumtamen usque ad tres primos non pervenerat.
Међу тројицом беше славнији од друге двојице и беше им поглавица; али оне тројице не стиже.
22 Banaias filius Ioiadæ viri robustissimi, qui multa opera perpetrarat, de Cabseel: ipse percussit duos ariel Moab: et ipse descendit, et interfecit leonem in media cisterna tempore nivis.
Венаја син Јодајев, син човека јунака из Касеила, који учини велика дела, он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
23 Et ipse percussit virum Ægyptium, cuius statura erat quinque cubitorum, et habebat lanceam ut liciatorium texentium: descendit igitur ad eum cum virga, et rapuit hastam, quam tenebat manu. et interfecit eum hasta sua.
Он уби и неког Мисирца високог пет лаката. Имаше Мисирац у руци копље као вратило, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
24 Hæc fecit Banaias filius Ioiadæ, qui erat inter tres robustos nominatissimus,
То учини Венаја, син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
25 inter triginta primus, verumtamen ad tres usque non pervenerat: posuit autem eum David ad auriculam suam.
Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже. И Давид га постави над пратиоцима својим.
26 Porro fortissimi viri in exercitu, Asahel frater Ioab, et Elchanan filius patrui eius de Bethlehem,
Јунаци између војника беху: Асаило, брат Јоавов, Елханан, син Додов из Витлејема,
27 Sammoth Arorites, Helles Pharonites,
Самот Арорарин, Хелис Фелоњанин,
28 Ira filius Acces Thecuites, Abiezer Anathothites,
Ира син Икисов из Текује, Авијезер из Анатота,
29 Sobbochai Husathites, Ilai Ahohites,
Сивехај из Хусата, Илај из Ахоха,
30 Maharai Netophathites, Heled filius Baana Netophathites,
Марај из Нетофата, Хелед син Ванин из Нетофата,
31 Ethai filius Ribai de Gabaath filiorum Beniamin, Banaia Pharatonites,
Итај, син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових, Венаја из Фаратона,
32 Hurai de Torrente Gaas, Abiel Arbathites, Azmoth Bauramites, Eliaba Salabonites.
Урај од потока гаских, Авило из Арвата,
33 Filii Assem Gezonites, Ionathan filius Sage Ararites,
Азмавет из Варума, Елијава из Салвона,
34 Ahiam filius Sachar Ararites,
Синови Асима Гизоњанина, Јонатан син Сагијин Араранин,
35 Eliphal filius Ur,
Ахијам син Сахаров Араранин, Елифар син Уров,
36 Hepher Mecherathites, Ahia Phelonites,
Ефер из Мехирата, Ахија из Фелона,
37 Hesro Carmelites, Naarai filius Asbai,
Есро Кармилац, Нарав син Есвајев,
38 Ioel frater Nathan, Mibahar filius Agarai.
Јоило брат Натанов, Мивар син Агиријев,
39 Selec Ammonites, Naharai Berothites armiger Ioab filii Sarviæ.
Селек Амонац, Нарај Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву, сину Серујином,
40 Ira Iethræus, Gareb Iethræus,
Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
41 Urias Hethæus, Zabad filius Oholi,
Урија Хетејин, Завад син Алајев,
42 Adina filius Siza Rubenites princeps Rubenitarum, et cum eo triginta:
Адина, син Сизин од синова Рувимових, поглавар синова Рувимових, и тридесет с њим,
43 Hanan filius Maacha, et Iosaphat Mathanites,
Анан син Масин, и Јосафат из Митне,
44 Ozia Astarothites, Samma, et Iehiel filii Hotham Arorites,
Озија из Асетрота, Сама и Јехило синови Хотана Ароиранина,
45 Iedihel filius Samri, et Ioha frater eius Thosaites,
Једиаило син Симријев и Јоха брат му из Тисе,
46 Eliel Mahumites, et Ieribai, et Iosaia filii Elnaem, et Iethma Moabites,
Елило Мављанин, и Јеривај и Јосавија синови Елнамови, и Јетема Моавац,
47 Eliel, et Obed, et Iasiel de Masobia.
Елило и Овид и Јасило из Месоваје.

< I Paralipomenon 11 >