< Titum 1 >

1 Paulus servus Dei, Apostolus autem Iesu Christi secundum fidem electorum Dei, et agnitionem veritatis, quæ secundum pietatem est
Од Павла, слуге Божјег, а апостола Исуса Христа по вери изабраних Божјих и по познању истине побожности,
2 in spem vitæ æternæ, quam promisit qui non mentitur, Deus, ante tempora sæcularia: (aiōnios g166)
За наду вечног живота, који обећа нелажни Бог пре времена вечних, (aiōnios g166)
3 manifestavit autem temporibus suis Verbum suum in prædicatione, quæ credita est mihi secundum præceptum Salvatoris nostri Dei:
А јави у времена своја реч своју проповедањем, које је мени поверено по заповести Спаситеља нашег Бога,
4 Tito dilecto filio secundum communem fidem, gratia, et pax a Deo Patre, et Christo Iesu Salvatore nostro.
Титу, правом сину по вери нас обојице, благодат, милост, мир од Бога Оца и Господа Исуса Христа, Спаса нашег.
5 Huius rei gratia reliqui te Cretæ, ut ea, quæ desunt, corrigas, et constituas per civitates presbyteros, sicut et ego disposui tibi.
Зато те оставих у Криту да поправиш шта је недовршено, и да поставиш по свим градовима свештенике, као што ти ја заповедих,
6 Si quis sine crimine est, unius uxoris vir, filios habens fideles, non in accusatione luxuriæ, aut non subditos.
Ако је ко без мане, једне жене муж, и има верну децу, коју не коре за курварство или за непокорност.
7 Oportet enim episcopum sine crimine esse, sicut Dei dispensatorem: non superbum, non iracundum, non vinolentum, non percussorem, non turpis lucri cupidum:
Јер владика треба да је без мане, као Божји пристав; не који себи угађа, не гневљив, не пијаница, не бојац, не лаком на погани добитак;
8 sed hospitalem, benignum, sobrium, iustum, sanctum, continentem,
Него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист;
9 amplectentem eum, qui secundum doctrinam est, fidelem sermonem: ut potens sit exhortari in doctrina sana, et eos, qui contradicunt, arguere.
Који се држи верне речи по науци, да буде кадар и саветовати са здравом науком, и покарати оне који се противе.
10 Sunt enim multi etiam inobedientes, vaniloqui, et seductores: maxime qui de circumcisione sunt:
Јер има много непослушних, празноговорљивих, и умом преварених, а особито који су из обрезања,
11 quos oportet redargui: qui universas domos subvertunt, docentes quæ non oportet, turpis lucri gratia.
Којима треба уста затворити; који целе куће изопачују учећи шта не треба, поганог добитка ради.
12 Dixit quidam ex illis, proprius ipsorum propheta: Cretenses semper mendaces, malæ bestiæ, ventres pigri.
А рече неко од њих, њихов пророк: Крићани свагда лажљиви, зли зверови, беспослени трбуси.
13 Testimonium hoc verum est. Quam ob causam increpa illos dure, ut sani sint in fide,
Сведочанство је ово истинито; заради тог узрока карај их без штеђења, да буду здрави у вери,
14 non intendentes Iudaicis fabulis, et mandatis hominum, aversantium se a veritate.
Не слушајући јеврејске гаталице ни заповести људи који се одвраћају од истине.
15 Omnia munda mundis: coinquinatis autem, et infidelibus nihil est mundum, sed inquinatæ sunt eorum et mens, et conscientia.
Чистима је све чисто; а поганима и невернима ништа није чисто, него је опогањен њихов и ум и савест.
16 Confitentur se nosse Deum, factis autem negant: cum sint abominati, et incredibiles, et ad omne opus bonum reprobi.
Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу; јер су мрски и непослушни, и ни за какво добро дело ваљани.

< Titum 1 >