Psalmorum 80

1 In finem, Pro iis, qui commutabuntur, testimonium Asaph, Psalmus. Qui regis Israel, intende: qui deducis velut ovem Ioseph. Qui sedes super cherubim, manifestare

Пастире Израиљев, чуј! Који водиш синове Јосифове као овце, који седиш на херувимима, јави се!

2 coram Ephraim, Beniamin, et Manasse. Excita potentiam tuam, et veni, ut salvos facias nos.

Пред Јефремом и Венијамином и Манасијом пробуди крепост своју, и ходи да нам помогнеш.

3 Deus converte nos: et ostende faciem tuam, et salvi erimus.

Боже! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

4 Domine Deus virtutum, quousque irasceris super orationem servi tui?

Господе, Боже над војскама! Докле ћеш се гневити кад Те моли народ Твој?

5 Cibabis nos pane lacrymarum: et potum dabis nobis in lacrymis in mensura?

Храниш их хлебом сузним, и појиш их сузама троструком мером.

6 Posuisti nos in contradictionem vicinis nostris: et inimici nostri subsannaverunt nos.

Учинио си да се око нас свађају суседи наши, и непријатељи се наши смеју међу собом.

7 Deus virtutum converte nos: et ostende faciem tuam: et salvi erimus.

Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје да се спасемо!

8 Vineam de Ægypto transtulisti: eiecisti Gentes, et plantasti eam.

Из Мисира си пренео чокот, изагнао народе, и посадио га.

9 Dux itineris fuisti in conspectu eius: plantasti radices eius, et implevit terram.

Окрчио си за њ, и он пусти жиле, и заузе сву земљу.

10 Operuit montes umbra eius: et arbusta eius cedros Dei.

Горе се покрише његовим сеном, и лозе су му као кедри Божији.

11 Extendit palmites suos usque ad mare: et usque ad flumen propagines eius.

Пустио је лозе своје до мора и огранке своје до реке.

12 Ut quid destruxisti maceriam eius: et vindemiant eam omnes, qui prætergrediuntur viam?

Зашто си му развалио ограду, да га кида ко год прође?

13 Exterminavit eam aper de silva: et singularis ferus depastus est eam.

Горски вепар подгриза га, и пољска звер једе га.

14 Deus virtutum convertere: respice de cælo, et vide, et visita vineam istam.

Боже над војскама! Обрати се, погледај с неба и види, и обиђи виноград овај,

15 Et perfice eam, quam plantavit dextera tua: et super filium hominis, quem confirmasti tibi.

Сад овај, који је посадила десница Твоја, и сина ког си укрепио себи!

16 Incensa igni, et suffossa ab increpatione vultus tui peribunt.

Попаљен је огњем, исечен, од страшног погледа Твог пропаде.

17 Fiat manus tua super virum dexteræ tuæ: et super filium hominis, quem confirmasti tibi.

Нека буде рука Твоја над човеком деснице Твоје, над сином човечијим ког си утврдио себи!

18 Et non discedimus a te, vivificabis nos: et nomen tuum invocabimus.

И нећемо одступити од Тебе, оживи нас, и име Твоје призиваћемо.

19 Domine Deus virtutum converte nos: et ostende faciem tuam, et salvi erimus.

Господе, Боже над војскама! Поврати нас, нека засја лице Твоје, да се спасемо!