Psalmorum 55
1 In finem, In carminibus, intellectus David. Exaudi Deus orationem meam, et ne despexeris deprecationem meam:
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 intende mihi, et exaudi me. Contristatus sum in exercitatione mea: et conturbatus sum
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 a voce inimici, et a tribulatione peccatoris. Quoniam declinaverunt in me iniquitates, et in ira molesti erant mihi.
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Cor meum conturbatum est in me: et formido mortis cecidit super me.
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Timor et tremor venerunt super me: et contexerunt me tenebræ:
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 Et dixi: Quis dabit mihi pennas sicut columbæ, et volabo, et requiescam?
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 Ecce elongavi fugiens: et mansi in solitudine.
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Expectabam eum, qui salvum me fecit a pusillanimitate spiritus, et tempestate.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Præcipita Domine, divide linguas eorum: quoniam vidi iniquitatem, et contradictionem in civitate.
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 Die ac nocte circumdabit eam super muros eius iniquitas: et labor in medio eius,
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 et iniustitia. Et non defecit de plateis eius usura et dolus.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 Quoniam si inimicus meus maledixisset mihi, sustinuissem utique. Et si is, qui oderat me, super me magna locutus fuisset: abscondissem me forsitan ab eo.
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 Tu vero homo unanimis: dux meus, et notus meus:
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 Qui simul mecum dulces capiebas cibos: in domo Dei ambulavimus cum consensu.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Veniat mors super illos: et descendant in infernum viventes: Quoniam nequitiæ in habitaculis eorum: in medio eorum. (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 Ego autem ad Deum clamavi: et Dominus salvabit me.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Vespere, et mane, et meridie narrabo et annuntiabo: et exaudiet vocem meam.
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 Redimet in pace animam meam ab his, qui appropinquant mihi: quoniam inter multos erant mecum.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 Exaudiet Deus, et humiliabit illos, qui est ante sæcula. Non enim est illis commutatio, et non timuerunt Deum:
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 extendit manum suam in retribuendo. Contaminaverunt testamentum eius,
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 divisi sunt ab ira vultus eius: et appropinquavit cor illius. Molliti sunt sermones eius super oleum: et ipsi sunt iacula.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Iacta super Dominum curam tuam, et ipse te enutriet: non dabit in æternum fluctuationem iusto.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Tu vero Deus deduces eos, in puteum interitus. Viri sanguinum, et dolosi non dimidiabunt dies suos: ego autem sperabo in te Domine.
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
