Psalmorum 11

1 In finem, Psalmus David. In Domino confido: quomodo dicitis animæ meæ: Transmigra in montem sicut passer?

У Господа се уздам; зашто говорите души мојој: "Лети у гору као птица;

2 Quoniam ecce peccatores intenderunt arcum, paraverunt sagittas suas in pharetra, ut sagittent in obscuro rectos corde.

Јер ево грешници натегоше лук, запеше стрелу своју за тетиву, да из мрака стрељају праве срцем.

3 Quoniam quæ perfecisti, destruxerunt: iustus autem quid fecit?

Кад су раскопани темељи, шта ће учинити праведник?"

4 Dominus in templo sancto suo, Dominus in cælo sedes eius: Oculi eius in pauperem respiciunt: palpebræ eius interrogant filios hominum.

Господ је у светом двору свом, престо је Господњи на небесима; очи Његове гледају; веђе Његове испитују синове човечије.

5 Dominus interrogat iustum et impium: qui autem diligit iniquitatem, odit animam suam.

Господ испитује праведнога; а безбожнога и коме је мило чинити зло ненавиди душа Његова.

6 Pluet super peccatores laqueos: ignis, et sulphur, et spiritus procellarum pars calicis eorum.

Пустиће на безбожнике дажд од живог угљевља, огња и сумпора; и огњени ветар биће им део из чаше;

7 Quoniam iustus Dominus et iustitias dilexit: æquitatem vidit vultus eius.

Јер је Господ праведан, љуби правду; лице ће Његово видети праведници.