Proverbiorum 20

1 Luxuriosa res, vinum, et tumultuosa ebrietas: quicumque his delectatur, non erit sapiens.

Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.

2 Sicut rugitus leonis, ita et terror regis: qui provocat eum, peccat in animam suam.

Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.

3 Honor est homini, qui separat se a contentionibus: omnes autem stulti miscentur contumeliis.

Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.

4 Propter frigus piger arare noluit: mendicabit ergo æstate, et non dabitur illi.

Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.

5 Sicut aqua profunda, sic consilium in corde viri: sed homo sapiens exhauriet illud.

Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.

6 Multi homines misericordes vocantur: virum autem fidelem quis inveniet?

Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?

7 Iustus, qui ambulat in simplicitate sua, beatos post se filios derelinquet.

Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!

8 Rex, qui sedet in solio iudicii, dissipat omne malum intuitu suo.

Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.

9 Quis potest dicere: Mundum est cor meum, purus sum a peccato?

Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?

10 Pondus et pondus, mensura et mensura: utrumque abominabile est apud Deum.

Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.

11 Ex studiis suis intelligitur puer, si munda et recta sint opera eius.

По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.

12 Aurem audientem, et oculum videntem, Dominus fecit utrumque.

Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.

13 Noli diligere somnum, ne te egestas opprimat: aperi oculos tuos, et saturare panibus.

Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.

14 Malum est, malum est, dicit omnis emptor: et cum recesserit, tunc gloriabitur.

Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.

15 Est aurum, et multitudo gemmarum: et vas pretiosum labia scientiæ.

Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.

16 Tolle vestimentum eius, qui fideiussor extitit alieni, et pro extraneis aufer pignus ab eo.

Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.

17 Suavis est homini panis mendacii: et postea implebitur os eius calculo.

Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.

18 Cogitationes consiliis roborantur: et gubernaculis tractanda sunt bella.

Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.

19 Ei, qui revelat mysteria, et ambulat fraudulenter, et dilatat labia sua, ne commiscearis.

Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.

20 Qui maledicit patri suo, et matri, extinguetur lucerna eius in mediis tenebris.

Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.

21 Hereditas, ad quam festinatur in principio, in novissimo benedictione carebit.

Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.

22 Ne dicas: Reddam malum: expecta Dominum, et liberabit te.

Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.

23 Abominatio est apud Dominum pondus et pondus: statera dolosa non est bona.

Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.

24 A Domino diriguntur gressus viri: quis autem hominum intelligere potest viam suam?

Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?

25 Ruina est homini devorare sanctos, et post vota retractare.

Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.

26 Dissipat impios rex sapiens, et incurvat super eos fornicem.

Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.

27 Lucerna Domini spiraculum hominis, quæ investigat omnia secreta ventris.

Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.

28 Misericordia, et veritas custodiunt regem, et roboratur clementia thronus eius.

Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.

29 Exultatio iuvenum, fortitudo eorum: et dignitas senum canities.

Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.

30 Livor vulneris absterget mala: et plagæ in secretioribus ventris.

Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.