Liber Numeri 35

1 Hæc quoque locutus est Dominus ad Moysen in campestribus Moab supra Iordanem, contra Iericho:

Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:

2 Præcipe filiis Israel ut dent Levitis de possessionibus suis

Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,

3 urbes ad habitandum, et suburbana earum per circuitum: ut ipsi in oppidis maneant, et suburbana sint pecoribus ac iumentis:

Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.

4 quæ a muris civitatum forinsecus, per circuitum, mille passuum spatio tendentur.

А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.

5 Contra Orientem duo millia erunt cubiti, et contra Meridiem similiter erunt duo millia: ad mare quoque, quod respicit ad Occidentem, eadem mensura erit, et septentrionalis plaga æquali termino finietur. Eruntque urbes in medio, et foris suburbana.

Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.

6 De ipsis autem oppidis, quæ Levitis dabitis, sex erunt in fugitivorum auxilia separata, ut fugiat ad ea qui fuderit sanguinem: et exceptis his, alia quadraginta duo oppida,

А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.

7 id est, simul quadraginta octo cum suburbanis suis.

Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.

8 Ipsæque urbes, quæ dabuntur de possessionibus filiorum Israel, ab his, qui plus habent, plures auferentur: et qui minus, pauciores. Singuli iuxta mensuram hereditatis suæ dabunt oppida Levitis.

А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.

9 Ait Dominus ad Moysen:

Још рече Господ Мојсију говорећи:

10 Loquere filiis Israel, et dices ad eos: Quando transgressi fueritis Iordanem in Terram Chanaan,

Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,

11 decernite quæ urbes esse debeant in præsidia fugitivorum, qui nolentes sanguinem fuderint:

Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.

12 in quibus cum fuerit profugus, cognatus occisi non poterit eum occidere, donec stet in conspectu multitudinis, et causa illius iudicetur.

И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.

13 De ipsis autem urbibus, quæ ad fugitivorum subsidia separantur,

И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.

14 tres erunt trans Iordanem, et tres in Terra Chanaan,

Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.

15 tam filiis Israel quam advenis atque peregrinis, ut confugiat ad eas qui nolens sanguinem fuderit.

Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.

16 Si quis ferro percusserit, et mortuus fuerit qui percussus est: reus erit homicidii, et ipse morietur.

Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

17 Si lapidem iecerit, et ictus occubuerit: similiter punietur.

И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

18 Si ligno percussus interierit: percussoris sanguine vindicabitur.

Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.

19 Propinquus occisi, homicidam interficiet, statim ut apprehenderit eum, interficiet.

Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.

20 Si per odium quis hominem impulerit, vel iecerit quippiam in eum per insidias:

Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,

21 aut cum esset inimicus, manu percusserit, et ille mortuus fuerit: percussor, homicidii reus erit. Cognatus occisi statim ut invenerit eum, iugulabit.

Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.

22 Quod si fortuitu, et absque odio,

Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,

23 et inimicitiis quidquam horum fecerit,

Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,

24 et hoc audiente populo fuerit comprobatum, atque inter percussorem et propinquum sanguinis quæstio ventilata:

Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.

25 liberabitur innocens de ultoris manu, et reducetur per sententiam in urbem, ad quam confugerat, manebitque ibi, donec sacerdos magnus, qui oleo sancto unctus est, moriatur.

И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.

26 Si interfector extra fines urbium, quæ exulibus deputatæ sunt,

Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,

27 fuerit inventus, et percussus ab eo qui ultor est sanguinis: absque noxa erit qui eum occiderit.

И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.

28 Debuerat enim profugus usque ad mortem Pontificis in urbe residere: postquam autem ille obierit, homicida revertetur in terram suam.

Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.

29 Hæc sempiterna erunt, et legitima in cunctis habitationibus vestris.

Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.

30 Homicida sub testibus punietur: ad unius testimonium nullus condemnabitur.

Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.

31 Non accipietis pretium ab eo, qui reus est sanguinis, statim et ipse morietur.

Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.

32 Exules et profugi ante mortem Pontificis nullo modo in urbes suas reverti poterunt:

Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;

33 ne polluatis terram habitationis vestræ, quæ insontium cruore maculatur: nec aliter expiari potest, nisi per eius sanguinem, qui alterius sanguinem fuderit.

Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.

34 Atque ita emundabitur vestra possessio, me commorante vobiscum. Ego enim sum Dominus qui habito inter filios Israel.

Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.