Mattheum 6
1 Attendite ne iustitiam vestram faciatis coram hominibus, ut videamini ab eis: alioquin mercedem non habebitis apud Patrem vestrum, qui in cælis est.
Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.
2 Cum ergo facis eleemosynam, noli tuba canere ante te, sicut hypocritæ faciunt in synagogis, et in vicis, ut honorificentur ab hominibus: Amen dico vobis, receperunt mercedem suam.
Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.
3 Te autem faciente eleemosynam, nesciat sinistra tua quid faciat dextera tua:
А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.
4 ut sit eleemosyna tua in abscondito, et Pater tuus, qui videt in abscondito, reddet tibi.
Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
5 Et cum oratis, non eritis sicut hypocritæ, qui amant in synagogis, et in angulis platearum stantes orare, ut videantur ab hominibus: Amen dico vobis, receperunt mercedem suam.
И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
6 Tu autem cum oraveris, intra in cubiculum tuum, et clauso ostio, ora Patrem tuum in abscondito: et Pater tuus qui videt in abscondito, reddet tibi.
А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
7 Orantes autem, nolite multum loqui, sicut ethnici. Putant enim quod in multiloquio suo exaudiantur.
А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.
8 Nolite ergo assimilari eis. Scit enim Pater vester, quid opus sit vobis, antequam petatis eum.
Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;
9 Sic ergo vos orabitis: Pater noster, qui es in cælis: sanctificetur nomen tuum.
Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;
10 Adveniat regnum tuum. Fiat voluntas tua, sicut in cælo, et in terra.
Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;
11 Panem nostrum supersubstantialem da nobis hodie.
Хлеб наш потребни дај нам данас;
12 Et dimitte nobis debita nostra, sicut et nos dimittimus debitoribus nostris.
И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;
13 Et ne nos inducas in tentationem. Sed libera nos a malo. Amen.
И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.
14 Si enim dimiseritis hominibus peccata eorum: dimittet et vobis Pater vester cælestis delicta vestra.
Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.
15 Si autem non dimiseritis hominibus: nec Pater vester dimittet vobis peccata vestra.
Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.
16 Cum autem ieiunatis, nolite fieri sicut hypocritæ tristes. Exterminant enim facies suas, ut appareant hominibus ieiunantes. Amen dico vobis, quia receperunt mercedem suam.
А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.
17 Tu autem, cum ieiunas, unge caput tuum, et faciem tuam lava,
А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,
18 ne videaris hominibus ieiunans, sed Patri tuo, qui est in abscondito: et Pater tuus, qui videt in abscondito, reddet tibi.
Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.
19 Nolite thesaurizare vobis thesauros in terra: ubi ærugo, et tinea demolitur: et ubi fures effodiunt, et furantur.
Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;
20 Thesaurizate autem vobis thesauros in cælo: ubi neque ærugo, neque tinea demolitur, et ubi fures non effodiunt, nec furantur.
Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.
21 Ubi enim est thesaurus tuus, ibi est et cor tuum.
Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.
22 Lucerna corporis tui est oculus tuus. Si oculus tuus fuerit simplex: totum corpus tuum lucidum erit.
Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.
23 Si autem oculus tuus fuerit nequam: totum corpus tuum tenebrosum erit. Si ergo lumen, quod in te est, tenebræ sunt: ipsæ tenebræ quantæ erunt!
Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?
24 Nemo potest duobus dominis servire: aut enim unum odio habebit, et alterum diliget: aut unum sustinebit, et alterum contemnet. Non potestis Deo servire, et mammonæ.
Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.
25 Ideo dico vobis, ne soliciti sitis animæ vestræ quid manducetis, neque corpori vestro quid induamini. Nonne anima plus est quam esca: et corpus plus quam vestimentum?
Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?
26 Respicite volatilia cæli, quoniam non serunt, neque metunt, neque congregant in horrea: et Pater vester cælestis pascit illa. Nonne vos magis pluris estis illis?
Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?
27 Quis autem vestrum cogitans potest adiicere ad staturam suam cubitum unum?
А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
28 Et de vestimento quid soliciti estis? Considerate lilia agri quomodo crescunt: non laborant, neque nent.
И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.
29 Dico autem vobis, quoniam nec Salomon in omni gloria sua coopertus est sicut unum ex istis.
Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.
30 Si autem fœnum agri, quod hodie est, et cras in clibanum mittitur, Deus sic vestit: quanto magis vos modicæ fidei?
А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?
31 Nolite ergo soliciti esse, dicentes: Quid manducabimus, aut quid bibemus, aut quo operiemur?
Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?
32 Hæc enim omnia Gentes inquirunt. Scit enim Pater vester, quia his omnibus indigetis.
Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.
33 Quærite ergo primum regnum Dei, et iustitiam eius: et hæc omnia adiicientur vobis.
Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.
34 Nolite ergo soliciti esse in crastinum. Crastinus enim dies solicitus erit sibi ipsi. Sufficit diei malitia sua.
Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.
