Lucam 17
1 Et ait ad discipulos suos: Impossibile est ut non veniant scandala: væ autem illi, per quem veniunt.
А ученицима рече: Није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
2 Utilius est illi si lapis molaris imponatur circa collum eius, et proiiciatur in mare, quam ut scandalizet unum de pusillis istis.
Боље би му било да му се воденични камен обеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих.
3 Attendite vobis: Si peccaverit in te frater tuus, increpa illum: et si pœnitentiam egerit, dimitte illi.
Чувајте се. Ако ти сагреши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
4 Et si septies in die peccaverit in te, et septies in die conversus fuerit ad te, dicens: Pœnitet me, dimitte illi.
И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.
5 Et dixerunt Apostoli Domino: Adauge nobis fidem.
И рекоше апостоли Господу: Дометни нам вере.
6 Dixit autem Dominus: Si habueritis fidem, sicut granum sinapis, dicetis huic arbori moro: Eradicare, et transplantare in mare, et obediet vobis.
А Господ рече: Кад бисте имали вере колико зрно горушичино, и рекли бисте овом дубу: Ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
7 Quis autem vestrum habens servum arantem aut pascentem, qui regresso de agro dicat illi: Statim transi, recumbe:
Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, каже му: Ходи брзо и седи за трпезу?
8 et non dicat ei: Para quod cœnem, et præcinge te, et ministra mihi donec manducem et bibam, et post hæc tu manducabis, et bibes?
Него не каже ли му: Уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
9 Numquid gratiam habet servo illi, quia fecit quæ ei imperaverat?
Еда ли ће он захвалити слузи том кад сврши шта му се заповеди? Не верујем.
10 Non puto. Sic et vos cum feceritis omnia, quæ præcepta sunt vobis, dicite: Servi inutiles sumus: quod debuimus facere, fecimus.
Тако и ви кад свршите све што вам је заповеђено, говорите: Ми смо залудне слуге, јер учинисмо шта смо били дужни чинити.
11 Et factum est, dum iret in Ierusalem, transibat per mediam Samariam, et Galilæam.
И кад иђаше у Јерусалим, Он пролажаше између Самарије и Галилеје.
12 Et cum ingrederetur quoddam castellum, occurrerunt ei decem viri leprosi, qui steterunt a longe:
И кад улажаше у једно село сретоше Га десет губавих људи, који сташе издалека,
13 et levaverunt vocem, dicentes: Iesu Præceptor, miserere nostri.
И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! Помилуј нас.
14 Quos ut vidit, dixit: Ite, ostendite vos sacerdotibus. Et factum est, dum irent, mundati sunt.
И видевши их рече им: Идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
15 Unus autem ex illis, ut vidit quia mundatus est, regressus est, cum magna voce magnificans Deum,
А један од њих видевши да се исцели поврати се хвалећи Бога гласно,
16 et cecidit in faciem ante pedes eius, gratias agens: et hic erat Samaritanus.
И паде ничице пред ноге Његове, и захвали Му. И то беше Самарјанин.
17 Respondens autem Iesus, dixit: Nonne decem mundati sunt? et novem ubi sunt?
А Исус одговарајући рече: Не исцелише ли се десеторица? Где су дакле деветорица?
18 Non est inventus qui rediret, et daret gloriam Deo, nisi hic alienigena?
Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
19 Et ait illi: Surge, vade: quia fides tua te salvum fecit.
И рече му: Устани, иди; вера твоја поможе ти.
20 Interrogatus autem a Pharisæis: Quando venit regnum Dei? respondens eis, dixit: Non venit regnum Dei cum observatione:
А кад Га упиташе фарисеји: Кад ће доћи царство Божије? Одговарајући рече им: Царство Божије неће доћи да се види;
21 neque dicent: Ecce hic, aut ecce illic. Ecce enim regnum Dei intra vos est.
Нити ће се казати: Ево га овде или онде; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
22 Et ait ad discipulos suos: Venient dies quando desideretis videre unum diem Filii hominis, et non videbitis.
А ученицима рече: Доћи ће време кад ћете зажелети да видите један дан Сина човечијег, и нећете видети.
23 Et dicent vobis: Ecce hic, et ecce illic. Nolite ire, neque sectemini:
И рећи ће вам: Ево овде је, или: Ено онде; али не излазите, нити тражите.
24 nam, sicut fulgur coruscans de sub cælo in ea, quæ sub cælo sunt, fulget: ita erit Filius hominis in die sua.
Јер као што муња сине с неба, и засветли се преко свега што је под небом, тако ће бити и Син човечији у свој дан.
25 Primum autem oportet illum multa pati, et reprobari a generatione hac.
Али Му најпре треба много пострадати, и окривљеном бити од рода овог.
26 Et sicut factum est in diebus Noe, ita erit et in diebus Filii hominis.
И како је било у време Нојево онако ће бити у дане Сина човечијег:
27 Edebant, et bibebant: uxores ducebant, et dabantur ad nuptias, usque in diem, qua intravit Noe in arcam: et venit diluvium, et perdidit omnes.
Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до оног дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
28 Similiter sicut factum est in diebus Lot: Edebant, et bibebant: emebant, et vendebant: plantabant, et ædificabant:
Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
29 qua die autem exiit Lot a Sodomis, pluit ignem, et sulphur de cælo, et omnes perdidit:
А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
30 secundum hæc erit qua die Filius hominis revelabitur.
Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити Син човечији.
31 In illa hora qui fuerit in tecto, et vasa eius in domo, ne descendat tollere illa: et qui in agro, similiter non redeat retro.
У онај дан који се деси на крову, а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
32 Memores estote uxoris Lot.
Опомињите се жене Лотове.
33 Quicumque quæsierit animam suam salvam facere, perdet illam: et quicumque perdiderit illam, vivificabit eam.
Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживеће је.
34 Dico vobis: in illa nocte erunt duo in lecto uno: unus assumetur, et alter relinquetur:
Кажем вам: у ону ноћ биће два на једном одру, један ће се узети а други ће се оставити;
35 duæ erunt molentes in unum: una assumetur, et altera relinquetur: duo in agro: unus assumetur, et alter relinquetur.
Две ће млети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
36 Respondentes dicunt illi: Ubi Domine?
Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
37 Qui dixit illis: Ubicumque fuerit corpus, illuc congregabuntur et aquilæ.
И одговарајући рекоше Му: Где, Господе? А Он им рече: Где је стрвина онамо ће се и орлови скупити.
