Lucam 12
1 Multis autem turbis circumstantibus, ita ut se invicem conculcarent, cœpit dicere ad discipulos suos: Attendite a fermento Pharisæorum, quod est hypocrisis.
Кад се на њих скупише хиљаде народа да стадоше газити један другог, онда поче најпре говорити ученицима својим: Чувајте се квасца фарисејског, који је лицемерје.
2 Nihil autem opertum est, quod non reveletur: neque absconditum, quod non sciatur.
Јер ништа није сакривено што се неће открити, ни тајно што се неће дознати;
3 Quoniam quæ in tenebris dixistis, in lumine dicentur: et quod in aurem locuti estis in cubiculis, prædicabitur in tectis.
Јер шта у мраку рекосте, чуће се на виделу; и шта на ухо шаптасте у клетима, проповедаће се на крововима.
4 Dico autem vobis amicis meis: Ne terreamini ab his, qui occidunt corpus, et post hæc non habent amplius quid faciant.
Али вам кажем, пријатељима својим: не бојте се од оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити.
5 Ostendam autem vobis quem timeatis: timete eum, qui, postquam occiderit, habet potestatem mittere in gehennam. Ita dico vobis, hunc timete. (Geenna g1067)
Него ћу вам казати кога да се бојите: бојте се Оног који има власт пошто убије бацити у пакао; да, кажем вам, Оног се бојте. (Geenna g1067)
6 Nonne quinque passeres væneunt dipondio, et unus ex illis non est in oblivione coram Deo?
Не продаје ли се пет врабаца за два динара? И ниједан од њих није заборављен пред Богом.
7 Sed et capilli capitis vestri omnes numerati sunt. Nolite ergo timere: multis passeribus pluris estis vos:
А у вас је и коса на глави избројана. Не бојте се дакле; ви сте бољи од много врабаца.
8 Dico autem vobis: Omnis, quicumque confessus fuerit me coram hominibus, et Filius hominis confitebitur illum coram Angelis Dei:
Него вам кажем: који год призна мене пред људима признаће и Син човечији њега пред анђелима Божијим;
9 qui autem negaverit me coram hominibus, negabitur coram Angelis Dei.
А који се одрече мене пред људима њега ће се одрећи пред анђелима Божијим.
10 Et omnis qui dicit verbum in Filium hominis, remittetur illi: ei autem, qui in Spiritum Sanctum blasphemaverit, non remittetur.
И сваки који рече реч на Сина човечијег опростиће му се, а који хули на Светог Духа неће му се опростити.
11 Cum autem inducent vos in synagogas, et ad magistratus, et potestates, nolite soliciti esse qualiter, aut quid respondeatis, aut quid dicatis.
А кад вас доведу у зборнице и на судове и пред поглаваре, не брините се како ћете или шта одговорити, или шта ћете казати;
12 Spiritus enim Sanctus docebit vos in ipsa hora quid oporteat vos dicere.
Јер ће вас Свети Дух научити у онај час шта треба рећи.
13 Ait autem ei quidam de turba: Magister, dic fratri meo ut dividat mecum hereditatem.
Рече Му пак неки из народа: Учитељу! Реци брату мом да подели са мном достојање.
14 At ille dixit illi: Homo, quis me constituit iudicem, aut divisorem super vos?
А Он му рече: Човече! Ко је мене поставио судијом или кметом над вама?
15 Dixitque ad illos: Videte, et cavete ab omni avaritia: quia non in abundantia cuiusquam vita eius est ex his quæ possidet.
А њима рече: Гледајте и чувајте се од лакомства; јер нико не живи оним што је сувише богат.
16 Dixit autem similitudinem ad illos, dicens: Hominis cuiusdam divitis uberes fructus ager attulit:
Каза им, пак, причу говорећи: У једног богатог човека роди њива.
17 et cogitabat intra se dicens: Quid faciam, quia non habeo quo congregam fructus meos?
И мишљаше у себи говорећи: Шта ћу чинити? Немам у шта сабрати своју летину.
18 Et dixit: Hoc faciam: Destruam horrea mea, et maiora faciam: et illuc congregabo omnia, quæ nata sunt mihi, et bona mea,
И рече: Ево ово ћу чинити: покварићу житнице своје и начинићу веће; и онде ћу сабрати сва своја жита и добро своје;
19 et dicam animæ meæ: Anima, habes multa bona posita in annos plurimos: requiesce, comede, bibe, epulare.
И казаћу души својој: Душо! Имаш много имање на много година; почивај, једи, пиј, весели се.
20 Dixit autem illi Deus: Stulte, hac nocte animam tuam repetunt a te: quæ autem parasti, cuius erunt?
А Бог њему рече: Безумниче! Ову ноћ узеће душу твоју од тебе; а шта си приправио чије ће бити?
21 Sic est qui sibi thesaurizat, et non est in Deum dives.
Тако бива ономе који себи тече благо, а не богати се у Бога.
22 Dixitque ad discipulos suos: Ideo dico vobis: Nolite soliciti esse animæ vestræ quid manducetis: neque corpori quid induamini.
А ученицима својим рече: Зато вам кажем: не брините се душом својом шта ћете јести; ни телом у шта ћете се обући:
23 Anima plus est quam esca, et corpus plus quam vestimentum.
Душа је претежнија од јела и тело од одела.
24 Considerate corvos quia non seminant, neque metunt, quibus non est cellarium, neque horreum, et Deus pascit illos. Quanto magis vos pluris estis illis?
Погледајте гавране како не сеју ни жању, који немају подруме ни житнице, и Бог их храни: а колико сте ви претежнији од птица?
25 Quis autem vestrum cogitando potest adiicere ad staturam suam cubitum unum?
А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?
26 Si ergo neque quod minimum est potestis, quid de ceteris soliciti estis?
А кад ни најмање шта не можете, зашто се бринете за остало?
27 Considerate lilia quomodo crescunt: non laborant, neque nent: dico autem vobis, nec Salomon in omni gloria sua vestiebatur sicut unum ex istis.
Погледајте љиљане како расту: не труде се, нити преду; али ја вам кажем да ни Соломун у свој слави својој не обуче се као један од њих.
28 Si autem fœnum, quod hodie est in agro, et cras in clibanum mittitur, Deus sic vestit: quanto magis vos pusillæ fidei?
А кад траву по пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни!
29 Et vos nolite quærere quid manducetis, aut quid bibatis: et nolite in sublime tolli:
И ви не иштите шта ћете јести или шта ћете пити, и не брините се;
30 hæc enim omnia gentes mundi quærunt. Pater autem vester scit quoniam his indigetis.
Јер ово све ишту и незнабошци овог света; а Отац ваш зна да вама треба ово.
31 Verumtamen quærite primum regnum Dei, et iustitiam eius: et hæc omnia adiicientur vobis.
Него иштите царство Божије, и ово ће вам се све додати.
32 Nolite timere pusillus grex, quia complacuit Patri vestro dare vobis regnum.
Не бој се мало стадо! Јер би воља вашег Оца да вам да царство.
33 Vendite quæ possidetis, et date eleemosynam. Facite vobis sacculos, qui non veterascunt, thesaurum non deficientem in cælis: quo fur non appropriat, neque tinea corrumpit.
Продајте шта имате и дајте милостињу; начините себи торбе које неће оветшати, хазну која се никад неће испразнити, на небесима, где се лупеж не прикучује нити мољац једе.
34 Ubi enim thesaurus vester est, ibi et cor vestrum erit.
Јер где је ваше благо онде ће бити и срце ваше.
35 Sint lumbi vestri præcincti, et lucernæ ardentes in manibus vestris,
Нека буду ваша бедра запрегнута и свеће запаљене;
36 et vos similes hominibus expectantibus dominum suum, quando revertatur a nuptiis: ut, cum venerit, et pulsaverit, confestim aperiant ei.
И ви као људи који чекају господара свог кад се врати са свадбе да му одмах отворе како дође и куцне.
37 Beati servi illi, quos cum venerit Dominus, invenerit vigilantes: amen dico vobis, quod præcinget se, et faciet illos discumbere, et transiens ministrabit illis.
Благо оним слугама које нађе господар кад дође, а они страже. Заиста вам кажем да ће се запрегнути, и посадиће их, и приступиће, те ће им служити.
38 Et si venerit in secunda vigilia, et si in tertia vigilia venerit, et ita invenerit, beati sunt servi illi.
И ако дође у другу стражу, и у трећу стражу дође, и нађе их тако, благо оним слугама.
39 Hoc autem scitote, quoniam si sciret paterfamilias, qua hora fur veniret, vigilaret utique, et non sineret perfodi domum suam.
Али ово знајте: кад би знао домаћин у који ће час доћи лупеж, чувао би и не би дао поткопати кућу своју.
40 Et vos estote parati: quia qua hora non putatis, Filius hominis veniet.
И ви, дакле, будите готови: јер у који час не мислите доћи ће Син човечији.
41 Ait autem et Petrus: Domine, ad nos dicis hanc parabolam: an et ad omnes?
А Петар Му рече: Господе! Говориш ли нама ову причу или свима?
42 Dixit autem Dominus: Quis, putas, est fidelis dispensator, et prudens, quem constituit Dominus supra familiam suam, ut det illis in tempore tritici mensuram?
А Господ рече: Ко је дакле тај верни и мудри пристав ког постави господар над чељади својом да им даје храну на оброк?
43 Beatus ille servus, quem cum venerit Dominus, invenerit ita facientem.
Благо том слузи ког дошавши господар његов нађе да извршује тако.
44 Vere dico vobis, quoniam supra omnia, quæ possidet, constituet illum.
Заиста вам кажем: над свим својим имањем поставиће га.
45 Quod si dixerit servus ille in corde suo: Moram facit Dominus meus venire: et cœperit percutere servos, et ancillas, et edere, et bibere, et inebriari:
Ако ли каже слуга у срцу свом: Неће мој господар још задуго доћи; и стане бити слуге и слушкиње, и јести и пити, и опијати се;
46 veniet Dominus servi illius in die, qua non sperat, et hora, qua nescit, et dividet eum, partemque eius cum infidelibus ponet.
Доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час кад не мисли, и расећи ће га, и део његов метнуће с невернима.
47 Ille autem servus, qui cognovit voluntatem Domini sui, et non præparavit, et non facit secundum voluntatem eius, vapulabit multis:
А онај слуга који зна вољу господара свог, и није се приправио, нити учинио по вољи његовој, биће врло бијен;
48 qui autem non cognovit, et fecit digna plagis, vapulabit paucis. Omni autem, cui multum datum est, multum quæretur ab eo: et cui commendaverunt multum, plus petent ab eo.
А који не зна па заслужи бој, биће мало бијен. Коме је год много дано много ће се искати од њега; а коме предаше највише највише ће искати од њега.
49 Ignem veni mittere in terram, et quid volo nisi ut accendatur?
Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтело да се већ запалио!
50 Baptismo autem habeo baptizari: et quomodo coarctor usque dum perficiatur!
Али се мени ваља крстити крштењем, и како ми је тешко док се не сврши!
51 Putatis quia pacem veni dare in terram? Non, dico vobis, sed separationem:
Мислите ли да сам ја дошао да дам мир на земљу? Не, кажем вам, него раздор.
52 erunt enim ex hoc quinque in domo una divisi, tres in duos, et duo in tres
Јер ће, одселе, пет у једној кући бити раздељени, устаће три на два, и два на три.
53 dividentur: pater in filium, et filius in patrem suum, mater in filiam, et filia in matrem, socrus in nurum suam, et nurus in socrum suam.
Устаће отац на сина и син на оца; мати на кћер и кћи на матер; свекрва на снаху своју и снаха на свекрву своју.
54 Dicebat autem et ad turbas: Cum videritis nubem orientem ab occasu, statim dicitis: Nimbus venit: et ita fit.
А народу говораше: Кад видите облак где се диже од запада одмах кажете: Биће дажд; и бива тако.
55 Et cum austrum flantem, dicitis: Quia æstus erit: et fit.
И кад видите југ где дува кажете: Биће врућина; и бива.
56 Hypocritæ faciem cæli, et terræ nostis probare: hoc autem tempus quomodo non probatis?
Лицемери! Лице неба и земље умете познавати, а време ово како не познајете?
57 Quid autem et a vobis ipsis non iudicatis quod iustum est?
Зашто пак и сами од себе не судите праведно?
58 Cum autem vadis cum adversario tuo ad principem, in via da operam liberari ab illo, ne forte trahat te ad iudicem, et iudex tradat te exactori, et exactor mittat te in carcerem.
Јер кад идеш са својим супарником кнезу, гледај не би ли се на путу с њим поравнао да те не притегне судији, и судија да те не преда слузи, и слуга да те не баци у тамницу.
59 Dico tibi, non exies inde, donec etiam novissimum minutum reddas.
Кажем ти: нећеш оданде изићи док не даш и последњи динар.
