Leviticus 7

1 Hæc quoque lex hostiæ pro delicto, Sancta sanctorum est:

А ово је закон за жртву ради преступа; светиња је над светињама.

2 idcirco ubi immolabitur holocaustum, mactabitur et victima pro delicto: sanguis eius per gyrum altaris fundetur.

На коме се месту коље жртва паљеница, на оном нека се коље и жртва за преступ; и крвљу њеном нека се покропи олтар одозго унаоколо.

3 Offerent ex ea caudam et adipem qui operit vitalia,

А све сало њено нека се принесе, и реп и сало што покрива црева,

4 duos renunculos, et pinguedinem quæ iuxta ilia est, reticulumque iecoris cum renunculis.

И оба бубрега, и сало што је на њима и на слабинама, и мрежицу на јетри нека извади с бубрезима,

5 Et adolebit ea sacerdos super altare: incensum est Domini pro delicto.

И нека запали то свештеник на олтару на жртву огњену Господу; то је жртва за преступ.

6 Omnis masculus de sacerdotali genere, in loco sancto vescetur his carnibus, quia Sanctum sanctorum est.

Свако мушко између свештеника нека је једе; на светом месту нека се једе; светиња је над светињама.

7 Sicut pro peccato offertur hostia, ita et pro delicto: utriusque hostiæ lex una erit: ad sacerdotem, qui eam obtulerit, pertinebit.

Жртва је за преступ као жртва за грех, један је закон за обе; који свештеник учини њом очишћење, његова је.

8 Sacerdos qui offert holocausti victimam, habebit pellem eius.

А кад свештеник принесе чију жртву паљеницу, кожа од жртве коју принесе његова је.

9 Et omne sacrificium similæ, quod coquitur in clibano, et quidquid in craticula, vel in sartagine præparatur, eius erit sacerdotis a quo offertur:

И сваки дар печен у пећи или зготовљен у котлићу или у тави, оног је свештеника који га принесе.

10 sive oleo conspersa, sive arida fuerint, cunctis filiis Aaron mensura æqua per singulos dividetur.

И сваки дар замешен с уљем или сув, свих је синова Аронових, како једног тако другог.

11 Hæc est lex hostiæ pacificorum quæ offertur Domino.

А ово је закон за жртву захвалну, која се принесе Господу:

12 Si pro gratiarum actione oblatio fuerit, offerent panes absque fermento conspersos oleo, et lagana azyma uncta oleo, coctamque similam, et collyridas olei admistione conspersas:

Ако би је ко приносио да захвали, нека принесе на жртву захвалну колаче без квасца замешене с уљем и погаче без квасца намазане уљем, и белог брашна попрженог с тим колачима замешеним с уљем.

13 panes quoque fermentatos cum hostia gratiarum, quæ immolatur pro pacificis:

Осим колача хлеб кисели нека принесе за принос свој са жртвом захвалном, којом захваљује.

14 ex quibus unus pro primitiis offeretur Domino, et erit sacerdotis qui fundet hostiæ sanguinem.

И од свега што приноси нека принесе по једно за жртву подигнуту Господу; и то ће бити оног свештеника који покропи крвљу од жртве захвалне.

15 Cuius carnes eadem comedentur die, nec remanebit ex eis quidquam usque mane.

А месо од жртве захвалне, којом се захваљује, нека се поједе онај дан кад се принесе; и нека не остаје ништа до јутра.

16 Si voto, vel sponte quispiam obtulerit hostiam, eadem similiter edetur die: sed et si quid in crastinum remanserit, vesci licitum est:

Ако ли принесе жртву ради завета или од воље, нека се једе онај дан кад се принесе; ако шта остане, нека се поједе сутрадан.

17 quidquid autem tertius invenerit dies, ignis absumet.

Ако ли шта меса од те жртве остане до трећег дана, нека се сажеже огњем.

18 Si quis de carnibus victimæ pacificorum die tertio comederit, irrita fiet oblatio, nec proderit offerenti: quin potius quæcumque anima tali se edulio contaminaverit, prævaricationis rea erit.

Ако ли би ко трећи дан јео меса од жртве захвалне, неће бити угодан онај који је принео, нити ће му се она примити, него ће бити мрска, и ко би је год јео, носиће грех свој.

19 Caro, quæ aliquid tetigerit immundum, non comedetur, sed comburetur igni: qui fuerit mundus, vescetur ex ea.

И месо које би се дотакло чега нечистог, да се не једе, него нека се сажеже огњем; а друго месо може јести ко је год чист.

20 Anima polluta quæ ederit de carnibus hostiæ pacificorum, quæ oblata est Domino, peribit de populis suis.

А ко би јео меса од жртве захвалне принесене Господу, а не би био чист, тај да се истреби из народа свог.

21 Et quæ tetigerit immunditiam hominis, vel iumenti, sive omnis rei, quæ polluere potest, et comederit de huiuscemodi carnibus, interibit de populis suis.

И ко се дотакне чега нечистог, или нечистог човека или нечистог живинчета, или ког му драго гада нечистог, па једе меса од жртве захвалне принесене Господу, тај да се истреби из народа свог.

22 Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:

И рече Господ Мојсију говорећи:

23 Loquere filiis Israel: Adipem ovis, et bovis, et capræ non comedetis.

Кажи синовима Израиљевим, и реци: Не једите сало од вола ни од овце ни од козе.

24 Adipem cadaveris morticini, et eius animalis, quod a bestia captum est, habebitis in varios usus.

Може се узети за сваку потребу сало од живинчета које цркне или га зверка раздре; али га не једите;

25 Si quis adipem, qui offerri debet in incensum Domini, comederit, peribit de populo suo.

Ко ли би јео сало од стоке коју приноси човек на жртву огњену Господу, нека се истреби из народа свог онај који једе.

26 Sanguinem quoque omnis animalis non sumetis in cibo, tam de avibus quam de pecoribus.

Ни крв не једите у становима својим ни од птице нити од ког живинчета.

27 Omnis anima, quæ ederit sanguinem, peribit de populis suis.

Сваки који би јео какву крв, нека се истреби из народа свог.

28 Locutusque est Dominus ad Moysen, dicens:

Опет рече Господ Мојсију говорећи:

29 Loquere filiis Israel, dicens: Qui offert victimam pacificorum Domino, offerat simul et sacrificium, id est, libamenta eius.

Кажи синовима Израиљевим, и реци: Ко приноси жртву своју захвалну Господу, нека донесе Господу принос свој од жртве захвалне.

30 Tenebit manibus adipem hostiæ, et pectusculum: cumque ambo oblata Domino consecraverit, tradet sacerdoti,

Својим рукама нека донесе шта се сажиже Господу, сало с грудима нека донесе, и груди нека се обрну тамо и амо на жртву пред Господом.

31 qui adolebit adipem super altare: pectusculum autem erit Aaron, et filiorum eius.

А свештеник нека запали сало на олтару, груди пак нека буду Арону и синовима његовим.

32 Armus quoque dexter de pacificorum hostiis cedet in primitias sacerdotis.

И десно плеће од својих жртава захвалних подајте свештенику да буде жртва подигнута.

33 Qui obtulerit sanguinem et adipem, filiorum Aaron, ipse habebit et armum dextrum in portione sua.

А који између синова Аронових принесе крв и сало од жртве захвалне, њему нека буде десно плеће.

34 Pectusculum enim elevationis, et armum separationis tuli a filiis Israel de hostiis eorum pacificis, et dedi Aaron sacerdoti, et filiis eius lege perpetua, ab omni populo Israel.

Јер груди што се обрћу и плеће што се подиже узех од синова Израиљевих од свих њихових жртава захвалних, и дадох Арону свештенику и синовима његовим законом вечним да се узимају од синова Израиљевих.

35 Hæc est unctio Aaron et filiorum eius in ceremoniis Domini die qua obtulit eos Moyses, ut sacerdotio fungerentur,

То је помазаног Арона и помазаних синова његових од огњених жртава Господњих од дана кад их доведе да врше службу свештеничку Господу.

36 et quæ præcepit eis dari Dominus a filiis Israel religione perpetua in generationibus suis.

То заповеди Господ да им од дана кад их помаза дају синови Израиљеви законом вечним од колена на колено.

37 Ista est lex holocausti, et sacrificii pro peccato atque delicto, et pro consecratione et pacificorum victimis:

То је закон за жртву паљеницу, за дар, за жртву ради греха и за жртву ради преступа, и за освештање и за жртву захвалну,

38 quam constituit Dominus Moysi in monte Sinai, quando mandabit filiis Israel ut offerrent oblationes suas Domino in deserto Sinai.

Што је Господ заповедио Мојсију на гори Синајској кад заповеди синовима Израиљевим у пустињи Синајској да приносе жртве своје Господу.