Iohannem 7
1 Post hæc autem ambulabat Iesus in Galilæam, non enim volebat in Iudæam ambulare: quia quærebant eum Iudæi interficere.
И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2 Erat autem in proximo dies festus Iudæorum, Scenopegia.
Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3 Dixerunt autem ad eum fratres eius: Transi hinc, et vade in Iudæam, ut et discipuli tui videant opera tua, quæ facis.
Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4 Nemo quippe in occulto quid facit, et quærit ipse in palam esse: si hæc facis, manifesta teipsum mundo.
Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5 Neque enim fratres eius credebant in eum.
Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6 Dicit ergo eis Iesus: Tempus meum nondum advenit: tempus autem vestrum semper est paratum.
Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7 Non potest mundus odisse vos: me autem odit: quia ego testimonium perhibeo de illo quod opera eius mala sunt.
Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8 Vos ascendite ad diem festum hunc, ego autem non ascendo ad diem festum istum: quia meum tempus nondum impletum est.
Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9 Hæc cum dixisset, ipse mansit in Galilæa.
Рекавши им ово оста у Галилеји.
10 Ut autem ascenderunt fratres eius, tunc et ipse ascendit ad diem festum non manifeste, sed quasi in occulto.
А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11 Iudæi ergo quærebant eum in die festo, et dicebant: Ubi est ille?
А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12 Et murmur multum erat in turba de eo. Quidam enim dicebant: Quia bonus est. Alii autem dicebant: Non, sed seducit turbas.
И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13 Nemo tamen palam loquebatur de illo propter metum Iudæorum.
Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14 Iam autem die festo mediante, ascendit Iesus in templum, et docebat.
Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15 Et mirabantur Iudæi, dicentes: Quomodo hic litteras scit, cum non didicerit?
И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16 Respondit eis Iesus, et dixit: Mea doctrina non est mea, sed eius, qui misit me.
Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17 Si quis voluerit voluntatem eius facere: cognoscet de doctrina, utrum ex Deo sit, an ego a me ipso loquar.
Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18 Qui a semetipso loquitur, gloriam propriam quærit. Qui autem quærit gloriam eius, qui misit eum, hic verax est, et iniustitia in illo non est.
Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19 Nonne Moyses dedit vobis legem: et nemo ex vobis facit legem?
Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20 Quid me quæritis interficere? Respondit turba, et dixit: Dæmonium habes: quis te quæret interficere?
Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21 Respondit Iesus, et dixit eis: Unum opus feci, et omnes miramini:
Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22 Propterea Moyses dedit vobis circumcisionem: (non quia ex Moyse est, sed ex patribus) et in Sabbato circumciditis hominem.
Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23 Si circumcisionem accipit homo in Sabbato, ut non solvatur lex Moysi: mihi indignamini quia totum hominem sanum feci in Sabbato?
Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24 Nolite iudicare secundum faciem, sed iustum iudicium iudicate.
Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25 Dicebant ergo quidam ex Ierosolymis: Nonne hic est, quem quærunt interficere?
Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26 Et ecce palam loquitur, et nihil ei dicunt. Numquid vere cognoverunt principes quia hic est Christus?
И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27 Sed hunc scimus unde sit: Christus autem cum venerit, nemo scit unde sit.
Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28 Clamabat ergo Iesus in templo docens, et dicens: Et me scitis, et unde sim scitis: et a me ipso non veni, sed est verus, qui misit me, quem vos nescitis.
Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29 Ego scio eum: quia ab ipso sum, et ipse me misit.
Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30 Quærebant ergo eum apprehendere: et nemo misit in illum manus, quia nondum venerat hora eius.
Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31 De turba autem multi crediderunt in eum, et dicebant: Christus cum venerit, numquid plura signa faciet quam quæ hic facit?
А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32 Audierunt Pharisæi turbam murmurantem de illo hæc: et miserunt principes, et Pharisæi ministros ut apprehenderent eum.
Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33 Dixit ergo eis Iesus: Adhuc modicum tempus vobiscum sum: et vado ad eum, qui me misit.
Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34 Quæretis me, et non invenietis: et ubi ego sum, vos non potestis venire.
Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35 Dixerunt ergo Iudæi ad semetipsos: Quo hic iturus est, quia non inveniemus eum? Numquid in dispersionem Gentium iturus est, et docturus Gentes?
А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36 Quis est hic sermo, quem dixit: Quæretis me, et non invenietis: et ubi sum ego, vos non potestis venire?
Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37 In novissimo autem die magno festivitatis stabat Iesus, et clamabat, dicens: Si quis sitit, veniat ad me, et bibat.
А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38 Qui credit in me, sicut dicit Scriptura, flumina de ventre eius fluent aquæ vivæ.
Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39 Hoc autem dixit de Spiritu, quem accepturi erant credentes in eum: nondum enim erat Spiritus datus, quia Iesus nondum erat glorificatus.
А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40 Ex illa ergo turba cum audissent hos sermones eius, dicebant: Hic est vere Propheta.
А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41 Alii dicebant: Hic est Christus. Quidam autem dicebant: Numquid a Galilæa venit Christus?
Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42 Nonne Scriptura dicit: Quia ex semine David, et de Bethlehem castello, ubi erat David, venit Christus?
Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43 Dissensio itaque facta est in turba propter eum.
Тако распра постаде у народу Њега ради.
44 Quidam autem ex ipsis volebant apprehendere eum: sed nemo misit super eum manus.
А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45 Venerunt ergo ministri ad Pontifices, et Pharisæos. Et dixerunt eis illi: Quare non adduxistis illum?
Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46 Responderunt ministri: Numquam sic locutus est homo, sicut hic homo.
А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47 Responderunt ergo eis Pharisæi: Numquid et vos seducti estis?
Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48 Numquid ex principibus aliquis credidit in eum, aut ex Pharisæis?
Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49 Sed turba hæc, quæ non novit legem, maledicti sunt.
Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50 Dixit Nicodemus ad eos, ille, qui venit ad eum nocte, qui unus erat ex ipsis:
Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51 Numquid lex nostra iudicat hominem, nisi prius audierit ab ipso, et cognoverit quid faciat?
Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52 Responderunt, et dixerunt ei: Numquid et tu Galilæus es? Scrutare Scripturas, et vide quia a Galilæa propheta non surgit.
Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53 Et reversi sunt unusquisque in domum suam.
И отидоше сваки својој кући.
