Iohannem 4
1 Ut ergo cognovit Iesus quia audierunt Pharisæi quod Iesus plures discipulos facit, et baptizat, quam Ioannes,
Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2 (quamquam Iesus non baptizaret, sed discipuli eius)
(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3 reliquit Iudæam, et abiit iterum in Galilæam.
Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4 Oportebat autem eum transire per Samariam.
А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5 Venit ergo in civitatem Samariæ, quæ dicitur Sichar: iuxta prædium, quod dedit Iacob Ioseph filio suo.
Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6 Erat autem ibi fons Iacob. Iesus ergo fatigatus ex itinere, sedebat sic supra fontem. Hora erat quasi sexta.
А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7 Venit mulier de Samaria haurire aquam. Dicit ei Iesus: Da mihi bibere.
Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.
8 (Discipuli enim eius abierant in civitatem ut cibos emerent.)
(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9 Dicit ergo ei mulier illa Samaritana: Quomodo tu Iudæus cum sis, bibere a me poscis, quæ sum mulier Samaritana? Non enim coutuntur Iudæi Samaritanis.
Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10 Respondit Iesus, et dixit ei: Si scires donum Dei, et quis est, qui dicit tibi: Da mihi bibere: tu forsitan petisses ab eo, et dedisset tibi aquam vivam.
Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11 Dicit ei mulier: Domine, neque in quo haurias habes, et puteus altus est: unde ergo habes aquam vivam?
Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12 Numquid tu maior es patre nostro Iacob, qui dedit nobis puteum, et ipse ex eo bibit, et filii eius, et pecora eius?
Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13 Respondit Iesus, et dixit ei: Omnis, qui bibit ex aqua hac, sitiet iterum:
Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
15 Dicit ad eum mulier: Domine, da mihi hanc aquam, ut non sitiam: neque veniam huc haurire.
Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16 Dicit ei Iesus: Vade, voca virum tuum, et veni huc.
Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17 Respondit mulier, et dixit: Non habeo virum. Dicit ei Iesus: Bene dixisti, quia non habeo virum:
Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18 quinque enim viros habuisti, et nunc, quem habes, non est tuus vir: hoc vere dixisti.
Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19 Dicit ei mulier: Domine, video quia Propheta es tu.
Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20 Patres nostri in monte hoc adoraverunt, et vos dicitis, quia Ierosolymis est locus, ubi adorare oportet.
Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21 Dicit ei Iesus: Mulier crede mihi, quia venit hora, quando neque in monte hoc, neque in Ierosolymis adorabitis Patrem.
Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22 Vos adoratis quod nescitis: nos adoramus quod scimus, quia salus ex Iudæis est.
Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23 Sed venit hora, et nunc est, quando veri adoratores adorabunt Patrem in spiritu et veritate. Nam et Pater tales quærit, qui adorent eum.
Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24 Spiritus est Deus: et eos qui adorant eum, in spiritu et veritate oportet adorare.
Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25 Dicit ei mulier: Scio quia Messias venit, (qui dicitur Christus.) cum ergo venerit ille, nobis annunciabit omnia.
Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26 Dicit ei Iesus: Ego sum, qui loquor tecum.
Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27 Et continuo venerunt discipuli eius: et mirabantur quia cum muliere loquebatur. Nemo tamen dixit: Quid quæris, aut Quid loqueris cum ea?
И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28 Reliquit ergo hydriam suam mulier, et abiit in civitatem, et dicit illis hominibus:
А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29 Venite, et videte hominem, qui dixit mihi omnia quæcumque feci: Numquid ipse est Christus?
Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30 Exierunt ergo de civitate, et veniebant ad eum.
Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31 Interea rogabant eum discipuli, dicentes: Rabbi, manduca.
А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32 Ille autem dicit eis: Ego cibum habeo manducare, quem vos nescitis.
А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33 Dicebant ergo discipuli ad invicem: Numquid aliquis attulit ei manducare?
Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34 Dicit eis Iesus: Meus cibus est ut faciam voluntatem eius, qui misit me, ut perficiam opus eius.
А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35 Nonne vos dicitis, Quod adhuc quattuor menses sunt, et messis venit? Ecce, dico vobis: Levate oculos vestros, et videte regiones, quia albæ sunt iam ad messem.
Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36 Et qui metit, mercedem accipit, et congregat fructum in vitam æternam: ut, et qui seminat, simul gaudeat, et qui metit. (aiōnios g166)
И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње; (aiōnios g166)
37 In hoc enim est verbum verum: quia alius est qui seminat, et alius est qui metit.
Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38 Ego misi vos metere quod vos non laborastis: alii laboraverunt, et vos in labores eorum introistis.
Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39 Ex civitate autem illa multi crediderunt in eum Samaritanorum, propter verbum mulieris testimonium perhibentis: Quia dixit mihi omnia quæcumque feci.
И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40 Cum venissent ergo ad illum Samaritani, rogaverunt eum ut ibi maneret. Et mansit ibi duos dies.
Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41 Et multo plures crediderunt in eum propter sermonem eius.
И много их више верова за Његову беседу.
42 Et mulieri dicebant: Quia iam non propter tuam loquelam credimus: ipsi enim audivimus, et scimus quia hic est vere Salvator mundi.
А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43 Post duos autem dies exiit inde: et abiit in Galilæam.
А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44 Ipse enim Iesus testimonium perhibuit quia Propheta in sua patria honorem non habet.
Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45 Cum ergo venisset in Galilæam, exceperunt eum Galilæi, cum omnia vidissent quæ fecerat Ierosolymis in die festo: et ipsi enim venerant ad diem festum.
А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46 Venit ergo iterum in Cana Galilææ, ubi fecit aquam vinum. Et erat quidam regulus, cuius filius infirmabatur Capharnaum.
Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47 Hic cum audisset quia Iesus adveniret a Iudæa in Galilæam, abiit ad eum, et rogabat eum ut descenderet, et sanaret filium eius: incipiebat enim mori.
Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48 Dixit ergo Iesus ad eum: Nisi signa, et prodigia videritis, non creditis.
И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49 Dicit ad eum regulus: Domine, descende prius quam moriatur filius meus.
Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50 Dicit ei Iesus: Vade, filius tuus vivit. Credidit homo sermoni, quem dixit ei Iesus, et ibat.
Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51 Iam autem eo descendente, servi occurrerunt ei, et nunciaverunt dicentes, quia filius eius viveret.
И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52 Interrogabat ergo horam ab eis, in qua melius habuerit. Et dixerunt ei: Quia heri hora septima reliquit eum febris.
Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53 Cognovit ergo pater, quia illa hora erat, in qua dixit ei Iesus: Filius tuus vivit: et credidit ipse, et domus eius tota.
Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54 Hoc iterum secundum signum fecit Iesus, cum venisset a Iudæa in Galilæam.
Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
