Iohannem 15
1 Ego sum vitis vera: et Pater meus agricola est.
Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;
2 Omnem palmitem in me non ferentem fructum, tollet eum: et omnem, qui fert fructum, purgabit eum, ut fructum plus afferat.
Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.
3 Iam vos mundi estis propter sermonem, quem locutus sum vobis.
Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.
4 Manete in me: et ego in vobis. Sicut palmes non potest fere fructum a semetipso, nisi manserit in vite: sic nec vos, nisi in me manseritis.
Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.
5 Ego sum vitis, vos palmites: qui manet in me, et ego in eo, hic fert fructum multum: quia sine me nihil potestis facere.
Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.
6 Si quis in me non manserit: mittetur foras sicut palmes, et arescet, et colligent eum, et in ignem mittent, et ardet.
Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.
7 Si manseritis in me, et verba mea in vobis manserint: quodcumque volueritis petetis, et fiet vobis.
Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.
8 In hoc clarificatus est Pater meus, ut fructum plurimum afferatis, et efficiamini mei discipuli.
Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.
9 Sicut dilexit me Pater, et ego dilexi vos. Manete in dilectione mea.
Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.
10 Si præcepta mea servaveritis, manebitis in dilectione mea, sicut et ego Patris mei præcepta servavi, et maneo in eius dilectione.
Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој.
11 Hæc locutus sum vobis: ut gaudium meum in vobis sit, et gaudium vestrum impleatur.
Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.
12 Hoc est præceptum meum ut diligatis invicem, sicut dilexi vos.
Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.
13 Maiorem hac dilectionem nemo habet, ut animam suam ponat qui pro amicis suis.
Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.
14 Vos amici mei estis, si feceritis quæ ego præcipio vobis.
Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам.
15 Iam non dicam vos servos: quia servus nescit quid faciat dominus eius. Vos autem dixi amicos: quia omnia quæcumque audivi a Patre meo, nota feci vobis.
Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.
16 Non vos me elegistis: sed ego elegi vos, et posui vos ut eatis, et fructum afferatis: et fructus vester maneat: ut quodcumque petieritis Patrem in nomine meo, det vobis.
Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да.
17 Hæc mando vobis, ut diligatis invicem.
Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.
18 Si mundus vos odit: scitote quia me priorem vobis odio habuit.
Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.
19 Si de mundo fuissetis: mundus quod suum erat diligeret: quia vero de mundo non estis, sed ego elegi vos de mundo, propterea odit vos mundus.
Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.
20 Mementote sermonis mei, quem ego dixi vobis: non est servus maior domino suo. Si me persecuti sunt, et vos persequentur: si sermonem meum servaverunt, et vestrum servabunt.
Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.
21 Sed hæc omnia facient vobis propter nomen meum: quia nesciunt eum, qui misit me.
Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.
22 Si non venissem, et locutus fuissem eis, peccatum non haberent: nunc autem excusationem non habent de peccato suo.
Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.
23 Qui me odit: et Patrem meum odit.
Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.
24 Si opera non fecissem in eis, quæ nemo alius fecit, peccatum non haberent: nunc autem et viderunt, et oderunt et me, et Patrem meum.
Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.
25 Sed ut adimpleatur sermo, qui in lege eorum scriptus est: Quia odio habuerunt me gratis.
Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.
26 Cum autem venerit Paraclitus, quem ego mittam vobis a Patre, Spiritum veritatis, qui a Patre procedit, ille testimonium perhibebit de me:
А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.
27 et vos testimonium perhibebitis, quia ab initio mecum estis.
А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.
