Iohannem 13
1 Ante diem festum Paschæ, sciens Iesus quia venit hora eius ut transeat ex hoc mundo ad Patrem: cum dilexisset suos, qui erant in mundo, in finem dilexit eos.
А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2 Et cœna facta, cum diabolus iam misisset in cor ut traderet eum Iudas Simonis Iscariotæ:
И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3 sciens quia omnia dedit ei Pater in manus, et quia a Deo exivit, et ad Deum vadit:
Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4 surgit a cœna, et ponit vestimenta sua: et cum accepisset linteum, præcinxit se.
Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5 Deinde mittit aquam in pelvim, et cœpit lavare pedes discipulorum, et extergere linteo, quo erat præcinctus.
Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6 Venit ergo ad Simonem Petrum. Et dicit ei Petrus: Domine, tu mihi lavas pedes?
Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7 Respondit Iesus, et dixit ei: Quod ego facio, tu nescis modo, scies autem postea.
Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8 Dicit ei Petrus: Non lavabis mihi pedes in æternum. Respondit ei Iesus: Si non lavero te, non habebis partem mecum. (aiōn g165)
Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. (aiōn g165)
9 Dicit ei Simon Petrus: Domine, non tantum pedes meos, sed et manus, et caput.
Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10 Dicit ei Iesus: Qui lotus est, non indiget nisi ut pedes lavet, sed est mundus totus. Et vos mundi estis, sed non omnes.
Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11 Sciebat enim quisnam esset qui traderet eum: propterea dixit: Non estis mundi omnes.
Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12 Postquam ergo lavit pedes eorum, et accepit vestimenta sua: cum recubuisset iterum dixit eis: Scitis quid fecerim vobis?
А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13 Vos vocatis me Magister, et Domine, et bene dicitis: sum etenim.
Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14 Si ergo ego lavi pedes vestros, Dominus, et Magister: et vos debetis alter alterius lavare pedes.
Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15 Exemplum enim dedi vobis, ut quemadmodum ego feci vobis, ita et vos faciatis.
Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16 Amen, amen dico vobis: non est servus maior Domino suo: neque apostolus maior est eo, qui misit illum.
Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17 Si hæc scitis, beati eritis si feceritis ea.
Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18 Non de omnibus vobis dico: ego scio quos elegerim: sed ut adimpleatur Scriptura: Qui manducat mecum panem, levabit contra me calcaneum suum.
Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19 Amodo dico vobis, priusquam fiat: ut cum factum fuerit, credatis, quia ego sum.
Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20 Amen, amen dico vobis: Qui accipit si quem misero, me accipit: qui autem me accipit, accipit eum, qui me misit.
Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21 Cum hæc dixisset Iesus, turbatus est spiritu: et protestatus est, et dixit: Amen, amen dico vobis: Quia unus ex vobis tradet me.
Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22 Aspiciebant ergo ad invicem discipuli, hæsitantes de quo diceret.
Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23 Erat ergo recumbens unus ex discipulis eius in sinu Iesu, quem diligebat Iesus.
А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24 Innuit ergo huic Simon Petrus: et dixit ei: Quis est, de quo dicit?
Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25 Itaque cum recubuisset ille supra pectus Iesu, dicit ei: Domine quis est?
А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26 Respondit Iesus: Ille est, cui ego intinctum panem porrexero. Et cum intinxisset panem, dedit Iudæ Simonis Iscariotæ.
Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27 Et post buccellam, introivit in eum Satanas. Et dixit ei Iesus: Quod facis, fac citius.
И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28 Hoc autem nemo scivit discumbentium ad quid dixerit ei.
А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29 Quidam enim putabant, quia loculos habebat Iudas, quod dixisset ei Iesus: Eme ea, quæ opus sunt nobis ad diem festum: aut egenis ut aliquid daret.
А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30 Cum ergo accepisset ille buccellam, exivit continuo. Erat autem nox.
А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31 Cum ergo exisset, dixit Iesus: Nunc clarificatus est Filius hominis: et Deus clarificatus est in eo.
Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32 Si Deus clarificatus est in eo, et Deus clarificabit eum in semetipso: et continuo clarificabit eum.
Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33 Filioli, adhuc modicum vobiscum sum. Quæretis me: et sicut dixi Iudæis: Quo ego vado, vos non potestis venire: et vobis dico modo.
Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34 Mandatum novum do vobis: Ut diligatis invicem, sicut dilexi vos, ut et vos diligatis invicem.
Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35 In hoc cognoscent omnes quia discipuli mei estis, si dilectionem habueritis ad invicem.
По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36 Dicit ei Simon Petrus: Domine, quo vadis? Respondit Iesus: Quo ego vado, non potes me modo sequi: sequeris autem postea.
Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37 Dicit ei Petrus: Quare non possum te sequi modo? Animam meam pro te ponam.
Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38 Respondit ei Iesus: Animam tuam pro me pones? Amen, amen dico tibi: non cantabit gallus, donec ter me neges.
Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
