Iacobi 4
1 Unde bella, et lites in vobis? Nonne hinc? Ex concupiscentiis vestris, quæ militant in membris vestris?
Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?
2 Concupiscitis, et non habetis: occiditis, et zelatis: et non potestis adipisci: litigatis, et belligeratis, et non habetis, propter quod non postulatis.
Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.
3 Petitis, et non accipitis: eo quod male petatis: ut in concupiscentiis vestris insumatis.
Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.
4 Adulteri nescitis quia amicitia huius mundi, inimica est Dei? Quicumque ergo voluerit amicus esse sæculi huius, inimicus Dei constituitur.
Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.
5 An putatis quia inaniter Scriptura dicat: Ad invidiam concupiscit spiritus, qui habitat in vobis?
Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?
6 Maiorem autem dat gratiam. Propter quod dicit: Deus superbis resistit, humilibus autem dat gratiam.
А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.
7 Subditi ergo estote Deo, resistite autem diabolo, et fugiet a vobis.
Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.
8 Appropinquate Deo, et appropinquabit vobis. Emundate manus, peccatores: et purificate corda, duplices animo.
Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.
9 Miseri estote, et lugete, et plorate: risus vester in luctum convertatur, et gaudium in mœrorem.
Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.
10 Humiliamini in conspectu Domini, et exaltabit vos.
Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.
11 Nolite detrahere alterutrum fratres. Qui detrahit fratri, aut qui iudicat fratrem suum, detrahit legi, et iudicat legem. Si autem iudicas legem: non es factor legis, sed iudex.
Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.
12 Unus est legislator, et iudex, qui potest perdere, et liberare.
Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?
13 Tu autem quis es, qui iudicas proximum? Ecce nunc qui dicitis: Hodie, aut crastino ibimus in illam civitatem, et faciemus ibi quidem annum, et mercabimur, et lucrum faciemus:
Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.
14 qui ignoratis quid erit in crastino.
Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.
15 Quæ est enim vita vestra? Vapor est ad modicum parens, et deinceps exterminabitur; pro eo ut dicatis: Si Dominus voluerit. Et: Si vixerimus, faciemus hoc, aut illud.
Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.
16 Nunc autem exultatis in superbiis vestris. Omnis exultatio talis, maligna est.
А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.
17 Scienti igitur bonum facere, et non facienti, peccatum est illi.
Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.
