Ecclesiastes 10

1 Muscæ morientes perdunt suavitatem unguenti. Pretiosior est sapientia et gloria, parva et ad tempus stultitia.

Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.

2 Cor sapientis in dextera eius, et cor stulti in sinistra illius.

Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.

3 Sed et in via stultus ambulans, cum ipse insipiens sit, omnes stultos æstimat.

Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.

4 Si spiritus potestatem habentis ascenderit super te, locum tuum ne demiseris: quia curatio faciet cessare peccata maxima.

Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.

5 Est malum quod vidi sub sole, quasi per errorem egrediens a facie principis:

Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:

6 positum stultum in dignitate sublimi, et divites sedere deorsum.

Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.

7 Vidi servos in equis: et principes ambulantes super terram quasi servos.

Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.

8 Qui fodit foveam, incidet in eam: et qui dissipat sepem, mordebit eum coluber.

Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.

9 Qui transfert lapides, affligetur in eis: et qui scindit ligna, vulnerabitur ab eis.

Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.

10 Si retusum fuerit ferrum, et hoc non ut prius, sed hebetatum fuerit multo labore, exacuetur, et post industriam sequetur sapientia.

Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.

11 Si mordeat serpens in silentio, nihil eo minus habet qui occulte detrahit.

Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.

12 Verba oris sapientis gratia: et labia insipientis præcipitabunt eum:

Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.

13 Initium verborum eius stultitia, et novissimum oris illius error pessimus.

Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.

14 Stultus verba multiplicat. Ignorat homo quid ante se fuerit: et quid post se futurum sit, quis ei poterit indicare?

Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?

15 Labor stultorum affliget eos, qui nesciunt in urbem pergere.

Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.

16 Væ tibi terra, cuius rex puer est, et cuius principes mane comedunt.

Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!

17 Beata terra, cuius rex nobilis est, et cuius principes vescuntur in tempore suo ad reficiendum, et non ad luxuriam.

Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.

18 In pigritiis humiliabitur contignatio, et in infirmitate manuum perstillabit domus.

С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.

19 In risum faciunt panem, et vinum ut epulentur viventes: et pecuniæ obediunt omnia.

Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.

20 In cogitatione tua regi ne detrahas, et in secreto cubiculi tui ne maledixeris diviti: quia et aves cæli portabunt vocem tuam, et qui habet pennas annunciabit sententiam.

Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.