< Actuum Apostolorum 8 >

1 Saulus autem erat consentiens neci eius. Facta est autem in illa die persecutio magna in Ecclesia, quæ erat Ierosolymis, et omnes dispersi sunt per regiones Iudææ, et Samariæ præter Apostolos.
Савл же бе соизволяя убийству его. Бысть же в той день гонение велие на церковь Иерусалимскую: вси же разсеяшася по странам Иудейским и Самарийским, кроме Апостол:
2 Curaverunt autem Stephanum viri timorati, et fecerunt planctum magnum super eum.
погребоша же Стефана мужие благоговейнии и сотвориша плачь велий над ним.
3 Saulus autem devastabat Ecclesiam per domos intrans, et trahens viros, ac mulieres, tradebat in custodiam.
Савл же озлобляше церковь, в домы входя, и влачя мужы и жены, предаяше в темницу.
4 Igitur qui dispersi erant pertransibant, evangelizantes verbum Dei.
Разсеявшиися же прохождаху, благовествующе слово.
5 Philippus autem descendens in civitatem Samariæ, prædicabant illis Christum.
Филипп же сошед во град Самарийский, проповедаше им Христа:
6 Intendebant autem turbæ his, quæ a Philippo dicebantur unanimiter audientes, et videntes signa quæ faciebat.
внимаху же народи глаголемым от Филиппа единодушно, слышаще и видяще знамения, яже творяше:
7 Multi enim eorum, qui habebant spiritus immundos, clamantes voce magna exibant.
дуси бо нечистии от многих имущих я, вопиюще гласом велиим, исхождаху, мнози же разслабленнии и хромии исцелишася:
8 Multi autem paralytici, et claudi curati sunt.
и бысть радость велия во граде том.
9 Factum est ergo gaudium magnum in illa civitate. Vir autem quidam nomine Simon, qui ante fuerat in civitate magus, seducens gentem Samariæ, dicens se esse aliquem magnum:
Муж же некий, именем Симон, прежде бе во граде волхвуя и удивляя язык Самарийский, глаголя некоего быти себе велика,
10 cui auscultabant omnes a minimo usque ad maximum, dicentes: Hic est virtus Dei, quæ vocatur magna.
емуже внимаху вси от мала даже до велика, глаголюще: сей есть сила Божия великая.
11 Attendebant autem eum: propter quod multo tempore magiis suis dementasset eos.
Внимаху же ему, зане доволно время волхвовании удивляше их.
12 Cum vero credidissent Philippo evangelizanti de regno Dei, in nomine Iesu Christi baptizabantur viri, ac mulieres.
Егда же вероваша Филиппу благовествующу яже о Царствии Божии и о имени Иисус Христове, крещахуся мужие же и жены.
13 Tunc Simon et ipse credidit: et cum baptizatus esset, adhærebat Philippo. Videns etiam signa, et virtutes maximas fieri, stupens admirabatur.
Симон же и сам верова и крещься бе пребывая у Филиппа: видя же силы и знамения велия бываема, ужасен дивляшеся.
14 Cum autem audissent Apostoli, qui erant Ierosolymis, quod recepisset Samaria verbum Dei, miserunt ad eos Petrum, et Ioannem:
Слышавше же иже во Иерусалиме Апостоли, яко прият Самариа слово Божие, послаша к ним Петра и Иоанна,
15 Qui cum venissent, oraverunt pro ipsis ut acciperent Spiritum Sanctum:
иже сошедше помолишася о них, яко да приимут Духа Святаго:
16 Nondum enim in quemquam illorum venerat, sed baptizati tantum erant in nomine Domini Iesu.
еще бо ни на единаго их бе пришел, точию крещени бяху во имя Господа Иисуса:
17 Tunc imponebant manus super illos, et accipiebant Spiritum Sanctum.
тогда возложиша руце на ня, и прияша Духа Святаго.
18 Cum vidisset autem Simon quia per impositionem manus Apostolorum daretur Spiritus Sanctus, obtulit eis pecuniam,
Видев же Симон, яко возложением рук Апостолских дается Дух Святый, принесе им сребро,
19 dicens: Date et mihi hanc potestatem, ut cuicumque imposuero manus, accipiat Spiritum Sanctum. Petrus autem dixit ad eum:
глаголя: дадите и мне власть сию, да, на негоже аще положу руце, приимет Духа Святаго.
20 Pecunia tua tecum sit in perditionem: quoniam donum Dei existimasti pecunia possideri.
Петр же рече к нему: сребро твое с тобою да будет в погибель, яко дар Божий непщевал еси сребром стяжати:
21 Non est tibi pars, neque sors in sermone isto. Cor enim tuum non est rectum coram Deo.
несть ти части ни жребия в словеси сем, ибо сердце твое несть право пред Богом:
22 Pœnitentiam itaque age ab hac nequitia tua: et roga Deum, si forte remittatur tibi hæc cogitatio cordis tui.
покайся убо о злобе твоей сей и молися Богу, аще убо отпустится ти помышление сердца твоего:
23 In felle enim amaritudinis, et obligatione iniquitatis video te esse.
в желчи бо горести и союзе неправды зрю тя суща.
24 Respondens autem Simon, dixit: Precamini vos pro me ad Dominum, ut nihil veniat super me horum, quæ dixistis.
Отвещав же Симон рече: помолитеся вы о мне ко Господу, яко да ничтоже сих найдет на мя, яже рекосте.
25 Et illi quidem testificati, et locuti verbum Domini, redibant Ierosolymam, et multis regionibus Samaritanorum evangelizabant.
Они же убо, засвидетелствовавше и глаголавше слово Господне, возвратишася во Иерусалим и многим весем Самарийским благовестиша.
26 Angelus autem Domini locutus est ad Philippum, dicens: Surge, et vade contra meridianum ad viam, quæ descendit ab Ierusalem in Gazam: hæc est deserta.
Ангел же Господень рече к Филиппу, глаголя: востани и иди на полудне, на путь сходящий от Иерусалима в Газу: и той есть пуст.
27 Et surgens abiit. Et ecce vir Æthiops, eunuchus, potens Candacis Reginæ Æthiopum, qui erat super omnes gazas eius: venerat adorare in Ierusalem:
И востав пойде: и се, муж Мурин, евнух силен Кандакии царицы Муринския, иже бе над всеми сокровищи ея, иже прииде поклонитися во Иерусалим:
28 et revertebatur sedens super currum suum, legensque Isaiam prophetam.
бе же возвращаяся, и седя на колеснице своей, чтяше пророка Исаию.
29 Dixit autem Spiritus Philippo: Accede, et adiunge te ad currum istum.
Рече же Дух к Филиппу: приступи и прилепися колеснице сей.
30 Accurrens autem Philippus, audivit eum legentem Isaiam prophetam, et dixit: Putasne intelligis quæ legis?
Притек же Филипп услыша его чтуща пророка Исаию и рече: убо разумееши ли, яже чтеши?
31 Qui ait: Et quomodo possum, si non aliquis ostenderit mihi? Rogavitque Philippum ut ascenderet, et sederet secum.
Он же рече: како убо могу (разумети), аще не кто наставит мя? Умоли же Филиппа, да возшед сядет с ним.
32 Locus autem Scripturæ, quem legebat, erat hic: Tamquam ovis ad occisionem ductus est: et sicus agnus coram tondente se, sine voce, sic non aperuit os suum.
Слово же Писания, еже чтяше, бе сие: яко овча на заколение ведеся, и яко агнец прямо стригущему его безгласен, тако не отверзает уст Своих:
33 In humilitate iudicium eius sublatum est. Generationem eius quis enarrabit, quoniam tolletur de terra vita eius?
во смирении Его суд Его взятся, род же Его кто исповесть? Яко вземлется от земли живот Его.
34 Respondens autem eunuchus Philippo, dixit: Obsecro te, de quo Propheta dicit hoc? de se, an de alio aliquo?
Отвещав же каженик к Филиппу, рече: молю тя, о ком пророк глаголет сие? О себе ли, или о инем некоем?
35 Aperiens autem Philippus os suum, et incipiens a Scriptura ista, evangelizavit illi Iesum.
Отверз же Филипп уста своя и начен от Писания сего, благовести ему Иисуса.
36 Et dum irent per viam, venerunt ad quamdam aquam: et ait Eunuchus: Ecce aqua, quid prohibet me baptizari?
Якоже идяху путем, приидоша на некую воду, и рече каженик: се, вода: что возбраняет ми креститися?
37 Dixit autem Philippus: Si credis ex toto corde, licet. Et respondens ait: Credo, Filium Dei esse Iesum Christum.
Рече же ему Филипп: аще веруеши от всего сердца твоего, мощно ти есть. Отвещав же рече: верую Сына Божия быти Иисуса Христа.
38 Et iussit stare currum: et descenderunt uterque in aquam, Philippus et Eunuchus, et baptizavit eum.
И повеле стати колеснице: и снидоста оба на воду, Филипп же и каженик: и крести его.
39 Cum autem ascendissent de aqua, Spiritus Domini rapuit Philippum, et amplius non vidit eum Eunuchus. Ibat autem per viam suam gaudens.
Егда же изыдоста от воды, Дух Святый нападе на каженика: Ангел же Господень восхити Филиппа, и не виде его ктому каженик, идяше бо в путь свой радуяся.
40 Philippus autem inventus est in Azoto, et pertransiens evangelizabat civitatibus cunctis, donec veniret Cæsaream.
Филипп же обретеся во Азоте и проходя благовествоваше градом всем, дондеже приити ему в Кесарию.

< Actuum Apostolorum 8 >