Actuum Apostolorum 24
1 Post quinque autem dies descendit princeps sacerdotum, Ananias, cum senioribus quibusdam, et Tertullo quodam oratore, qui adierunt præsidem adversus Paulum.
А после пет дана сиђе поглавар свештенички Ананија са старешинама и с ритором неким Тертулом, који изиђоше пред судију против Павла.
2 Et citato Paulo cœpit accusare Tertullus, dicens: Cum in multa pace agamus per te, et multa corrigantur per tuam providentiam;
А кад њега дозваше, поче Тертул тужити га говорећи: Што живимо под тобом у великом миру, и правице које се овом народу чине твојим промишљањем,
3 semper et ubique suscipimus, optime Felix, cum omni gratiarum actione.
У сваком догађају и свуда, честити Филиксе! Примамо са сваком захвалношћу.
4 Ne diutius autem te protraham, oro, breviter audias nos pro tua clementia.
Али да ти много не досађујем, молим те да нас укратко послушаш са својом кротошћу.
5 Invenimus hunc hominem pestiferum, et concitantem seditiones omnibus Iudæis in universo orbe, et auctorem seditionis sectæ Nazarenorum:
Јер нађосмо овог човека да је куга, и подиже буну против свију Јевреја по васионом свету, и да је коловођа јереси назаретској;
6 qui etiam templum violare conatus est, quem et apprehensum voluimus secundum legem nostram iudicare.
Који се усуди и цркву поганити; кога ми и ухватисмо, и хтесмо да му судимо по закону свом.
7 Superveniens autem Tribunus Lysias, cum vi magna eripuit eum de manibus nostris,
Али дође Лисија војвода, и оте га из наших руку на велику силу, и посла к теби,
8 iubens accusatores eius ad te venire: a quo poteris ipse iudicans, de omnibus istis cognoscere, de quibus nos accusamus eum.
Заповедивши и нама, који га тужимо, да идемо к теби; а од њега можеш сам испитавши дознати за све ово за шта га ми тужимо.
9 Adiecerunt autem et Iudæi, dicentes hæc ita se habere.
А и Јевреји се сложише говорећи да је ово тако.
10 Respondit autem Paulus, (annuente sibi præside dicere): Ex multis annis te esse iudicem genti huic sciens, bono animo pro me satisfaciam.
А Павле одговори кад му намаже судија да говори: Знајући од много година да си ти праведни судија овом народу, слободно одговарам за себе:
11 Potes enim cognoscere quia non plus sunt mihi dies quam duodecim, ex quo ascendi adorare in Ierusalem:
Ти можеш дознати да нема више од дванаест дана како ја изиђох у Јерусалим да се помолим Богу,
12 et neque in templo invenerunt me cum aliquo disputantem, aut concursum facientem turbæ, neque in synagogis, neque in civitate:
И нити ме у цркви нађоше да коме говорим, или буну да чиним у народу, ни по зборницама, ни у граду,
13 neque probare possunt tibi de quibus nunc me accusant.
Нити они могу посведочити шта теби сад на мене говоре.
14 Confiteor autem hoc tibi, quod secundum sectam, quam dicunt hæresim, sic deservio Patri, et Deo meo, credens omnibus, quæ in Lege, et Prophetis scripta sunt:
Ово ти пак признајем да у путу, који ови називају јерес, тако служим Богу отачком, верујући све што је написано у закону и у пророцима,
15 spem habens in Deum, quam et hi ipsi expectant, resurrectionem futuram iustorum, et iniquorum.
И имајући надање на Бога да ће бити васкрсење мртвима, и праведницима и грешницима, које и сами ови чекају.
16 In hoc et ipse studeo sine offendiculo conscientiam habere ad Deum, et ad homines semper.
А за ово се и ја трудим да имам чисту савест свагда и пред Богом и пред људима.
17 Post annos autem plures eleemosynas facturus in gentem meam, veni, et oblationes, et vota,
И после много година дођох и донесох милостињу народу свом и приносе.
18 in quibus invenerunt me purificatum in templo: non cum turba, neque cum tumultu.
У томе ме нађоше очишћеног у цркви, ни с народом, ни с виком.
19 Quidam autem ex Asia Iudæi, quos oportebat apud te præsto esse, et accusare, si quid haberent adversum me:
А имају и Јевреји неки из Азије којима је требало да дођу преда те, и да се туже ако имају шта на ме.
20 aut hi ipsi dicant si quid invenerunt in me iniquitatis cum stem in concilio,
Или ови сами нека кажу, ако су нашли на мени какву кривицу, кад сам стајао на скупштини,
21 nisi de una hac solummodo voce, qua clamavi inter eos stans: Quoniam de resurrectione mortuorum ego iudicor hodie a vobis.
Осим једног овог гласа којим повиках стојећи међу њима: За васкрсење мртвих доведосте ме данас на суд.
22 Distulit autem illos Felix, certissime sciens de via hac, dicens: Cum Tribunus Lysias descenderit, audiam vos.
А кад Филикс чу ово, одгоди им знајући врло добро за овај пут и рече: Кад дође Лисија војвода, извидећу вашу ствар.
23 Iussitque Centurioni custodire eum, et habere requiem, nec quemquam de suis prohibere ministrare ei.
А капетану заповеди да се чува Павле, и да му се олакша, и ниједном од његових да се не забрањује послуживати га или долазити к њему.
24 Post aliquot autem dies veniens Felix cum Drusilla uxore sua, quæ erat Iudæa, vocavit Paulum, et audivit ab eo fidem, quæ est in Christum Iesum.
А после неколико дана дође Филикс са Друсилом женом својом, која беше Јеврејка, и дозва Павла да чује од њега веру у Христа Исуса.
25 Disputante autem illo de iustitia, et castitate, et de iudicio futuro, tremefactus Felix respondit: Quod nunc attinet, vade: tempore autem opportuno accersam te:
А кад Павле говораше о правди и чистоти и о суду који ће бити, уплаши се Филикс и одговори: Иди засад; а кад узимам кад, дозваћу те.
26 simul et sperans, quod pecunia ei daretur a Paulo, propter quod et frequenter accersens eum, loquebatur cum eo.
А уз то се и надаше да ће му Павле дати новаца да би га пустио; зато га и често дозиваше и разговараше се с њим.
27 Biennio autem expleto, accepit successorem Felix Portium Festum. Volens autem gratiam præstare Iudæis Felix, reliquit Paulum vinctum.
А кад се навршише две године, измени Филикса Поркије Фист. А Филикс, хотећи Јеврејима учинити на вољу, остави Павла у сужањству.
