Iohannis I 3
1 Videte qualem charitatem dedit nobis Pater, ut filii Dei nominemur et simus. Propter hoc mundus non novit nos: quia non novit eum.
Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна.
2 Charissimi, nunc filii Dei sumus: et nondum apparuit quid erimus. Scimus quoniam cum apparuerit, similes ei erimus: quoniam videbimus eum sicuti est.
Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте.
3 Et omnis, qui habet hanc spem in eo, sanctificat se, sicut et ille sanctus est.
И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист.
4 Omnis, qui facit peccatum, et iniquitatem facit: et peccatum est iniquitas.
Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.
5 Et scitis quia ille apparuit ut peccata nostra tolleret: et peccatum in eo non est.
И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема.
6 Omnis, qui in eo manet, non peccat: et omnis, qui peccat, non vidit eum, nec cognovit eum.
Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна.
7 Filioli, nemo vos seducat. Qui facit iustitiam, iustus est: sicut et ille iustus est.
Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан;
8 Qui facit peccatum, ex diabolo est: quoniam ab initio diabolus peccat. In hoc apparuit Filius Dei, ut dissolvat opera diaboli.
Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.
9 Omnis, qui natus est ex Deo, peccatum non facit: quoniam semen ipsius in eo manet, et non potest peccare, quoniam ex Deo natus est.
Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.
10 In hoc manifesti sunt filii Dei, et filii diaboli. Omnis qui non est iustus, non est ex Deo, et qui non diligit fratrem suum:
По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог.
11 quoniam hæc est annunciatio, quam audistis ab initio, ut diligatis alterutrum.
Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог.
12 Non sicut Cain, qui ex maligno erat, et occidit fratrem suum. Et propter quid occidit eum? Quoniam opera eius maligna erant: fratris autem eius, iusta.
Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.
13 Nolite mirari fratres, si odit vos mundus.
Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.
14 Nos scimus quoniam translati sumus de morte ad vitam, quoniam diligimus fratres. Qui non diligit, manet in morte:
Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.
15 omnis, qui odit fratrem suum, homicida est. Et scitis quoniam omnis homicida non habet vitam æternam in semetipso manentem. (aiōnios g166)
Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот. (aiōnios g166)
16 In hoc cognovimus charitatem Dei, quoniam ille animam suam pro nobis posuit: et nos debemus pro fratribus animas ponere.
По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.
17 Qui habuerit substantiam huius mundi, et viderit fratrem suum necessitatem habere, et clauserit viscera sua ab eo: quomodo charitas Dei manet in eo?
Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?
18 Filioli mei, non diligamus verbo, neque lingua, sed opere et veritate.
Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.
19 in hoc cognoscimus quoniam ex veritate sumus: et in conspectu eius suadebimus corda nostra.
И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.
20 Quoniam si reprehenderit nos cor nostrum: maior est Deus corde nostro, et novit omnia.
Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.
21 Charissimi, si cor nostrum non reprehenderit nos, fiduciam habemus ad Deum:
Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;
22 et quidquid petierimus, accipiemus ab eo: quoniam mandata eius custodimus, et ea, quæ sunt placita coram eo, facimus.
И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.
23 Et hoc est mandatum eius: Ut credamus in nomine Filii eius Iesu Christi: et diligamus alterutrum, sicut dedit mandatum nobis.
И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.
24 Et qui servat mandata eius, in illo manet, et ipse in eo: et in hoc scimus quoniam manet in nobis de Spiritu, quem dedit nobis.
И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.
