< Corinthios I 9 >

1 Non sum liber? Non sum Apostolus? Nonne Christum Iesum Dominum nostrum vidi? Nonne opus meum vos estis in Domino?
Нисам ли ја апостол? Нисам ли сам свој? Не видех ли ја Исуса Христа, Господа нашег? Нисте ли ви дело моје у Господу?
2 Et si aliis non sum Apostolus, sed tamen vobis sum: nam signaculum Apostolatus mei vos estis in Domino.
Ако другима и нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мог апостолства у Господу.
3 Mea defensio apud eos, qui me interrogant, hæc est:
Мој одговор онима који ме успитају ово је:
4 Numquid non habemus potestatem manducandi, et bibendi?
Еда ли немамо власти јести и пити?
5 Numquid non habemus potestatem mulierem sororem circumducendi sicut et ceteri Apostoli, et fratres Domini, et Cephas?
Еда ли немамо власти сестру жену водити, као и остали апостоли, и браћа Господња, и Кифа?
6 Aut ego solus, et Barnabas, non habemus potestatem hoc operandi?
Или један ја и Варнава немамо власти ово чинити?
7 Quis militat suis stipendiis umquam? Quis plantat vineam, et de fructu eius non edit? Quis pascit gregem, et de lacte gregis non manducat?
Ко војује кад о свом трошку? Или ко сади виноград и од родова његових да не једе? Или ко пасе стадо и од млека стада да не једе?
8 Numquid secundum hominem hæc dico? An et lex hæc non dicit?
Еда ли ово говорим по човеку? Не говори ли ово и закон?
9 Scriptum est enim in lege Moysi: Non alligabis os bovi trituranti. Numquid de bobus cura est Deo?
Јер је у Мојсијевом закону написано: Да не завежеш уста волу који врше. Еда ли се Бог брине за волове?
10 An propter nos utique hoc dicit? Nam propter nos scripta sunt, quoniam debet in spe qui arat, arare: et qui triturat, in spe fructus percipiendi.
Или јамачно говори за нас? Јер се за нас написа: Који оре треба у надању да оре; и који врше у надању да ће добити од оног што врше.
11 Si nos vobis spiritualia seminavimus, magnum est si nos carnalia vestra metamus?
Када ми вама духовна сејасмо, је ли то шта велико ако ми вама телесна пожњемо?
12 Si alii potestatis vestræ participes sunt, quare non potius nos? Sed non usi sumus hac potestate: sed omnia sustinemus, ne quod offendiculum demus Evangelio Christi.
Кад се други мешају у вашу власт, а камоли не би ми? Али не учинисмо по власти овој него све трпимо да не учинимо какву сметњу јеванђељу Христовом.
13 Nescitis quoniam qui in sacrario operantur, quæ de sacrario sunt, edunt: et qui altari deserviunt, cum altari participant?
Не знате ли да они који чине свету службу од светиње се хране? И који олтару служе с олтаром деле?
14 Ita et Dominus ordinavit iis, qui Evangelium annunciant, de Evangelio vivere.
Тако и Господ заповеди да они који јеванђеље проповедају од јеванђеља живе.
15 Ego autem nullo horum usus sum. Non autem scripsi hæc ut ita fiant in me: bonum est enim mihi magis mori, quam ut gloriam meam quis evacuet.
А ја то ниједно не учиних. И не пишем ово да тако буде за мене; јер бих волео умрети него да ко славу моју уништи.
16 Nam si evangelizavero, non est mihi gloria: necessitas enim mihi incumbit: væ enim mihi est, si non evangelizavero.
Јер ако проповедам јеванђеље, нема ми хвале: јер ми је за невољу; и тешко мени ако јеванђеља не проповедам.
17 Si enim volens hoc ago, mercedem habeo: si autem invitus, dispensatio mihi credita est.
Ако дакле ово чиним од своје воље, плату имам; а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.
18 Quæ est ergo merces mea? Ut Evangelium prædicans, sine sumptu ponam Evangelium, ut non abutar potestate mea in Evangelio.
Каква ми је дакле плата? Да проповедајући јеванђеље учиним без плате јеванђеље Христово, да не чиним по својој власти у проповедању јеванђеља.
19 Nam cum liber essem ex omnibus, omnium me servum feci, ut plures lucrifacerem.
Јер премда сам слободан од свих, свима себе учиних робом, да их више придобијем.
20 Et factus sum Iudæis tamquam Iudæus, ut Iudæos lucrarer.
Јеврејима сам био као Јеврејин да Јевреје придобијем; онима који су под законом био сам као под законом, да придобијем оне који су под законом;
21 Iis qui sub lege sunt, quasi sub lege essem (cum ipse non essem sub lege) ut eos, qui sub lege erant, lucrifacerem. Iis, qui sine lege erant, tamquam sine lege essem (cum sine lege Dei non essem: sed in lege essem Christi) ut lucrifacerem eos, qui sine lege erant.
Онима који су без закона био сам као без закона, премда нисам Богу без закона него сам у закону Христовом, да придобијем оне који су без закона.
22 Factus sum infirmis infirmus, ut infirmos lucrifacerem. Omnibus omnia factus sum, ut omnes facerem salvos.
Слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да какогод спасем кога.
23 Omnia autem facio propter Evangelium: ut particeps eius efficiar.
А ово чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему.
24 Nescitis quod ii, qui in stadio currunt, omnes quidem currunt, sed unus accipit bravium? Sic currite ut comprehendatis.
Не знате ли да они што трче на трку, сви трче, а један добије дар? Тако трчите да добијете.
25 Omnis autem, qui in agone contendit, ab omnibus se abstinet: et illi quidem ut corruptibilem coronam accipiant: nos autem incorruptam.
Сваки пак који се бори од свега се уздржава: они дакле да добију распадљив венац, а ми нераспадљив.
26 Ego igitur sic curro, non quasi in incertum: sic pugno, non quasi aerem verberans:
Ја дакле тако трчим, не као на непоуздано; тако се борим, не као онај који бије ветар;
27 sed castigo corpus meum, et in servitutem redigo: ne forte cum aliis prædicaverim, ipse reprobus efficiar.
Него морим тело своје и трудим да како сам другима проповедајући избачен не будем.

< Corinthios I 9 >