Job 6
1 Respondens autem Job, dixit:
А Јов одговори и рече:
2 [Utinam appenderentur peccata mea quibus iram merui, et calamitas quam patior, in statera!
О да би се добро измерили јади моји, и заједно се невоља моја метнула на мерила!
3 Quasi arena maris hæc gravior appareret; unde et verba mea dolore sunt plena:
Претегла би песак морски; зато ми и речи недостаје.
4 quia sagittæ Domini in me sunt, quarum indignatio ebibit spiritum meum; et terrores Domini militant contra me.
Јер су стреле Свемогућег у мени, отров њихов испија ми дух, страхоте Божје ударају на ме.
5 Numquid rugiet onager cum habuerit herbam? aut mugiet bos cum ante præsepe plenum steterit?
Риче ли дивљи магарац код траве? Муче ли во код пиће своје?
6 aut poterit comedi insulsum, quod non est sale conditum? aut potest aliquis gustare quod gustatum affert mortem?
Једе ли се бљутаво без соли? Има ли сласти у биоцу од јајца?
7 Quæ prius nolebat tangere anima mea, nunc, præ angustia, cibi mei sunt.
Чега се душа моја није хтела дотакнути, то ми је јело у невољи.
8 Quis det ut veniat petitio mea, et quod expecto tribuat mihi Deus?
О да би ми се испунила молба, и да би ми Бог дао шта чекам!
9 et qui cœpit, ipse me conterat; solvat manum suam, et succidat me?
И да би Бог хтео сатрти ме, да би махнуо руком својом, и истребио ме!
10 Et hæc mihi sit consolatio, ut affligens me dolore, non parcat, nec contradicam sermonibus Sancti.
Јер ми је још утеха, ако и горим од бола нити ме жали, што нисам тајио речи Светог.
11 Quæ est enim fortitudo mea, ut sustineam? aut quis finis meus, ut patienter agam?
Каква је сила моја да бих претрпео? Какав ли је крај мој да бих продужио живот свој?
12 Nec fortitudo lapidum fortitudo mea, nec caro mea ænea est.
Је ли сила моја камена сила? Је ли тело моје од бронзе?
13 Ecce non est auxilium mihi in me, et necessarii quoque mei recesserunt a me.
Има ли још помоћи у мене? И није ли далеко од мене шта би ме придржало?
14 Qui tollit ab amico suo misericordiam, timorem Domini derelinquit.
Несрећноме треба милост пријатеља његовог, али је он оставио страх Свемогућег.
15 Fratres mei præterierunt me, sicut torrens qui raptim transit in convallibus.
Браћа моја изневерише као поток, као бујни потоци прођоше,
16 Qui timent pruinam, irruet super eos nix.
Који су мутни од леда, у којима се сакрива снег;
17 Tempore quo fuerint dissipati, peribunt; et ut incaluerit, solventur de loco suo.
Кад се откраве, отеку; кад се загреју, нестане их с места њихових.
18 Involutæ sunt semitæ gressuum eorum; ambulabunt in vacuum, et peribunt.
Тамо амо сврћу од путева својих, иду у ништа и губе се.
19 Considerate semitas Thema, itinera Saba, et expectate paulisper.
Путници из Теме погледаху, који иђаху у Севу уздаху се у њих;
20 Confusi sunt, quia speravi: venerunt quoque usque ad me, et pudore cooperti sunt.
Али се постидеше што се поуздаше у њих, дошавши до њих осрамотише се.
21 Nunc venistis; et modo videntes plagam meam, timetis.
Тако и ви постасте ништа; видесте погибао моју, и страх вас је.
22 Numquid dixi: Afferte mihi, et de substantia vestra donate mihi?
Еда ли сам вам рекао: Дајте ми, или од блага свог поклоните ми;
23 vel: Liberate me de manu hostis, et de manu robustorum eruite me?
Или избавите ме из руке непријатељеве, и из руке насилничке искупите ме?
24 Docete me, et ego tacebo: et si quid forte ignoravi, instruite me.
Поучите ме, и ја ћу ћутати; и у чему сам погрешио, обавестите ме.
25 Quare detraxistis sermonibus veritatis, cum e vobis nullus sit qui possit arguere me?
Како су јаке речи истините! Али шта ће укор ваш?
26 Ad increpandum tantum eloquia concinnatis, et in ventum verba profertis.
Мислите ли да ће речи укорити, и да је говор човека без надања ветар?
27 Super pupillum irruitis, et subvertere nitimini amicum vestrum.
И на сироту нападате, и копате јаму пријатељу свом.
28 Verumtamen quod cœpistis explete: præbete aurem, et videte an mentiar.
Зато сада погледајте ме, и видите лажем ли пред вама.
29 Respondete, obsecro, absque contentione; et loquentes id quod justum est, judicate.
Прегледајте; да не буде неправде; прегледајте, ја сам прав у том.
30 Et non invenietis in lingua mea iniquitatem, nec in faucibus meis stultitia personabit.]
Има ли неправде на језику мом? Не разбира ли грло моје зла?
