ಕೀರ್ತನೆಗಳು 78
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 ೫ ಆತನು ಯಾಕೋಬವಂಶದಲ್ಲಿ ತನ್ನ ಕಟ್ಟಳೆಯನ್ನಿಟ್ಟು, ಇಸ್ರಾಯೇಲರಿಗೆ ಧರ್ಮಶಾಸ್ತ್ರವನ್ನು ಕೊಟ್ಟು, ನಮ್ಮ ಹಿರಿಯರಿಗೆ ಆಜ್ಞಾಪಿಸಿದ್ದೇನೆಂದರೆ, “ಇವುಗಳನ್ನು ನಿಮ್ಮ ಮಕ್ಕಳಿಗೆ ಹೇಳಿಕೊಡಿರಿ;
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 ೬ ಇದರಿಂದ ಅವು ಅವರ ಮುಂದಿನ ಪೀಳಿಗೆಗೆ ಗೊತ್ತಾಗಿ, ಅವರ ಮಕ್ಕಳು ಅವುಗಳನ್ನು ತಮ್ಮ ಮಕ್ಕಳು ಮತ್ತು ಮೊಮ್ಮಕ್ಕಳಿಗೆ ತಿಳಿಸುತ್ತಾ ಹೋಗುವರು.
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 ೧೭ ಆದರೂ ಅವರು ನಿರ್ಜಲಪ್ರದೇಶದಲ್ಲಿ ಪರಾತ್ಪರನಾದ ದೇವರಿಗೆ ಪದೇಪದೇ ಅವಿಧೇಯರಾಗಿ, ಇನ್ನೂ ಹೆಚ್ಚು ಪಾಪಮಾಡುತ್ತಾ ಬಂದರು.
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 ೨೦ ಬಂಡೆಯನ್ನು ಹೊಡೆದು, ನೀರು ಚಿಮ್ಮಿ ಹೊರಗೆ ಬರುವಂತೆಯೂ, ಪ್ರವಾಹವು ದಡಮೀರಿ ಹರಿಯುವಂತೆಯೂ ಮಾಡಿದನಲ್ಲವೋ? ಆತನು ರೊಟ್ಟಿಯನ್ನು ಕೊಡಲು ಶಕ್ತನೋ? ತನ್ನ ಜನರಿಗೆ ಮಾಂಸವನ್ನೂ ಒದಗಿಸುವನೋ” ಎಂಬುದೇ.
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 ೨೫ ಅವರಲ್ಲಿ ಪ್ರತಿಯೊಬ್ಬನು ದೇವದೂತರ ಆಹಾರವನ್ನು ಸೇವಿಸಿದನು. ಆತನು ಅವರಿಗೆ ಭೋಜನವನ್ನು ಸಂತೃಪ್ತಿಯಾಗಿ ಅನುಗ್ರಹಿಸಿದನು.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
И наједоше се и даде им шта су желели.
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 ೩೧ ದೇವರ ಕೋಪವು ಅವರಿಗೆ ವಿರುದ್ಧವಾಗಿ ಎದ್ದು, ಅವರಲ್ಲಿ ಕೊಬ್ಬಿದವರನ್ನು ವಧಿಸಿ, ಇಸ್ರಾಯೇಲರ ಪ್ರಾಯಸ್ಥರನ್ನು ನೆಲಕ್ಕುರುಳಿಸಿತು.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 ೩೮ ಆದರೂ ಆತನು ಕರುಣಾಳುವೂ, ಅಪರಾಧಿಗಳನ್ನು ಸಂಹರಿಸದೆ ಕ್ಷಮಿಸುವವನೂ ಆಗಿ, ತನ್ನ ಸಿಟ್ಟನ್ನೆಲ್ಲಾ ಏರಗೊಡಿಸದೆ, ಅದನ್ನು ಹಲವು ಸಾರಿ ತಡೆಯುತ್ತಾ ಬಂದನು.
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 ೫೫ ಜನಾಂಗಗಳನ್ನು ಅವರ ಮುಂದಿನಿಂದ ಓಡಿಸಿಬಿಟ್ಟು, ಅವರ ದೇಶವನ್ನು ಇಸ್ರಾಯೇಲ್ ಗೋತ್ರಗಳಿಗೆ ಸ್ವತ್ತಾಗಿರುವಂತೆ ಹಂಚಿಕೊಟ್ಟು, ಆ ಜನಾಂಗಗಳ ಬಿಡಾರಗಳಲ್ಲಿ ಅವರನ್ನು ನೆಲೆಗೊಳಿಸಿದನು.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 ೬೦ ತಾನು ಜನರ ಮಧ್ಯದಲ್ಲಿ ವಾಸಿಸುವುದಕ್ಕೋಸ್ಕರ, ಶಿಲೋವ್ ಪಟ್ಟಣದಲ್ಲಿ ಹಾಕಿಸಿದ ನಿವಾಸಸ್ಥಾನವನ್ನು ತ್ಯಜಿಸಿಬಿಟ್ಟು,
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 ೭೧ ಕುರಿಮರಿಗಳನ್ನು ರಕ್ಷಿಸುವ ಕೆಲಸದಿಂದ ಬಿಡಿಸಿ, ಅವನನ್ನು ತನ್ನ ಪ್ರಜೆಗಳಾದ ಯಾಕೋಬ್ಯರನ್ನು ಅಂದರೆ ತನ್ನ ಸ್ವತ್ತಾಗಿರುವ ಇಸ್ರಾಯೇಲರನ್ನು ಸಾಕುವುದಕ್ಕೆ ನೇಮಿಸಿದನು.
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
