詩篇 120

1 われ困苦にあひてヱホバをよびしかば我にこたへたまへり

Hodočasnička pjesma Kad bijah u nevolji, Jahvi zavapih i on me usliša.

2 ヱホバよねがはくは虚偽のくちびる欺詐の舌よりわが霊魂をたすけいだしたまへ

Jahve, izbavi dušu moju od usana prijevarnih, od zlobna jezika!

3 あざむきの舌よなんぢに何をあたへられ 何をくはへらるべきか

Kojim zlom da te prokunem, zlobni jeziče?

4 ますらをの利き箭と金萑花のあつき炭となり

Strelicama oštrim iz ratničke ruke i ugljevljem žarkim.

5 わざはひなるかな我はメセクにやどりケダルの幕屋のかたはらに住めり

Jao meni što mi je boraviti u Mešeku i stanovati u šatorima kedarskim!

6 わがたましひは平安をにくむものと偕にすめり

Predugo mi duša mora živjeti s mrziteljima mira.

7 われは平安をねがふ されど我ものいふときにかれら戰爭をこのむ

Kada o miru govorim, oni sile na rat.