詩篇 102
1 ヱホバよわが祈をききたまへ 願くはわが號呼のこゑの御前にいたらんことを
Molitva nevoljnika koji je klonuo pa svoju tugu izlijeva Jahve, usliši molitvu moju, i vapaj moj k tebi da dođe!
2 わが窮苦の日みかほを蔽ひたまふなかれ なんぢの耳をわれにかたぶけ 我がよぶ日にすみやかに我にこたへたまへ
Nemoj sakrivati lice od mene u dan moje nevolje! Prigni k meni uho svoje: kad te prizovem, brzo me usliši!
3 わがもろもろの日は煙のごとくきえ わが骨はたきぎのごとく焚るるなり
Jer moji dani nestaju poput dima, a moje kosti gore kao oganj.
4 わがこころは草のごとく撃れてしほれたり われ糧をくらふを忘れしによる
Srce mi se suši kao pokošena trava i kruh svoj zaboravljam jesti.
5 わが歎息のこゑによりてわが骨はわが肉につく
Od snažnih jecaja mojih kosti mi uz kožu prionuše.
6 われは野の鸅鸕のごとく荒たる跡のふくろふのごとくになりぬ
Sličan sam čaplji u pustinji, postah k'o ćuk na pustoj razvalini.
7 われ醒てねぶらず ただ友なくして屋蓋にをる雀のごとくなれり
Ne nalazim sna i uzdišem k'o samotan vrabac na krovu.
8 わが仇はひねもす我をそしる 猖狂ひて我をせむるもの我をさして誓ふ
Svagda me grde dušmani moji; mnome se proklinju što bjesne na me.
9 われは糧をくらふごとくに灰をくらひ わが飮ものには涙をまじへたり
Pepeo jedem poput kruha, a piće svoje miješam sa suzama
10 こは皆なんぢの怒と忿恚とによりてなり なんぢ我をもたげてなげすて給へり
zbog tvoje ljutine i gnjeva, jer si me digao i bacio.
11 わが齡はかたぶける日影のごとし またわれは草のごとく萎れたり
Moji su dani k'o oduljena sjena, a ja se, gle, sušim poput trave.
12 されどヱホバよなんぢは永遠にながらへ その名はよろづ世にながらへん
A ti, o Jahve, ostaješ dovijeka i tvoje ime kroza sva koljena.
13 なんぢ起てシオンをあはれみたまはん そはシオンに恩惠をほどこしたまふときなり そのさだまれる期すでに來れり
Ustani, smiluj se Sionu: vrijeme je da mu se smiluješ - sada je čas!
14 なんぢの僕はシオンの石をもよろこび その塵をさへ愛しむ
Jer milo je slugama tvojim kamenje njegovo, žale ruševine njegove.
15 もろもろの國はヱホバの名をおそれ 地のもろもろの王はその榮光をおそれん
Tad će se pogani bojati, Jahve, imena tvojega i svi kraljevi zemlje slave tvoje
16 ヱホバはシオンをきづき榮光をもてあらはれたまへり
kad Jahve opet sazda Sion, kad se pokaže u slavi svojoj,
17 ヱホバは乏しきものの祈をかへりみ彼等のいのりを藐しめたまはざりき
kad se osvrne na prošnju ubogih i ne prezre molitve njihove.
18 來らんとするのちの世のためにこの事をしるさん 新しくつくられたる民はヤハをほめたたふべし
Nek' se zapiše ovo za budući naraštaj, puk što nastane neka hvali Jahvu.
19 ヱホバその聖所のたかき所よりみおろし天より地をみたまへり
Jer Jahve gleda sa svog uzvišenog svetišta, s nebesa na zemlju gleda
20 こは俘囚のなげきをきき死にさだまれる者をときはなち
da čuje jauke sužnjeva, da izbavi smrti predane,
21 人々のシオンにてヱホバの名をあらはしヱルサレムにてその頌美をあらはさんが爲なり
da se na Sionu navijesti ime Jahvino i njegova hvala u Jeruzalemu
22 かかる時にもろもろの民もろもろの國つどひあつまりてヱホバに事へまつらん
kad se narodi skupe i kraljevstva da služe Jahvi.
23 ヱホバはわがちからを途にておとろへしめ わが齢をみじかからしめ給へり
Putem je istrošio sile moje, skratio mi dane.
24 我いへりねがはくはわが神よわがすべての日のなかばにて我をとりさりたまふなかれ 汝のよはひは世々かぎりなし
Rekoh: “Bože moj, nemoj me uzeti u sredini dana mojih! Kroza sva koljena traju godine tvoje.
25 汝いにしへ地の基をすゑたまへり 天もまたなんぢの手の工なり
U početku utemelji zemlju, i nebo je djelo ruku tvojih.
26 これらは亡びん されど汝はつねに存らへたまはん これらはみな衣のごとくふるびん 汝これらを袍のごとく更たまはん されば彼等はかはらん
Propast će, ti ćeš ostati, sve će ostarjeti kao odjeća. Mijenjaš ih poput haljine i nestaju:
27 然れども汝はかはることなし なんぢの齢はをはらざるなり
ti si uvijek isti - godinama tvojim nema kraja.
28 汝のしもべの子輩はながらへん その裔はかたく前にたてらるべし
Djeca će tvojih slugu živjeti u miru i potomstvo će njihovo trajati pred tobom.
