箴言 知恵の泉 16

1 心に謀るところは人にあり 舌の答はヱホバより出づ

Човек спрема срце, али је од Господа шта ће језик говорити.

2 人の途はおのれの目にことごとく潔しと見ゆ 惟ヱホバ霊魂をはかりたまふ

Човеку се сви путеви његови чине чисти, али Господ испитује духове.

3 なんぢの作爲をヱホバに託せよ さらば汝の謀るところ必ず成るべし

Остави на Господа дела своја, и биће тврде намере твоје.

4 ヱホバはすべての物をおのおのその用のために造り 惡人をも惡き日のために造りたまへり

Господ је створио све сам за се, и безбожника за зли дан.

5 すべて心たかぶる者はヱホバに惡まれ 手に手をあはするとも罪をまぬかれじ

Мрзак је Господу ко је год поноситог срца, и неће остати без кара ако ће и друге узети у помоћ.

6 憐憫と眞實とによりて愆は贖はる ヱホバを畏るることによりて人惡を離る

Милошћу и истином очишћа се безакоње, и страхом Господњим уклања се човек ода зла.

7 ヱホバもし人の途を喜ばば その人の敵をも之と和がしむべし

Кад су чији путеви мили Господу, мири с њим и непријатеље његове.

8 義によりて得たるところの僅少なる物は不義によりて得たる多の資財にまさる

Боље је мало с правдом него много доходака с неправдом.

9 人は心におのれの途を考へはかる されどその歩履を導くものはヱホバなり

Срце човечије измишља себи пут, али Господ управља кораке његове.

10 王のくちびるには神のさばきあり 審判するときその口あやまる可らず

Пророштво је на уснама царевим, у суду неће погрешити уста његова.

11 公平の權衡と天秤とはヱホバのものなり 嚢にある法馬もことごとく彼の造りしものなり

Мерила и потези прави од Господа су, и све камење у тобоцу његово је дело.

12 惡をおこなふことは王の憎むところなり 是その位は公義によりて堅く立ばなり

Гадно је царевима чинити неправду, јер се правдом утврђује престо.

13 義しき口唇は王によろこばる 彼等は正直をいふものを愛す

Миле су царевима усне праведне, и они љубе оног који говори право.

14 王の怒は死の使者のごとし 智慧ある人はこれをなだむ

Гнев је царев гласник, али мудар човек ублажиће га.

15 王の面の光には生命あり その恩寵は春雨の雲のごとし

У веселу је лицу царевом живот, и љубав је његова као облак с позним даждем.

16 智慧を得るは金をうるよりも更に善らずや 聰明をうるは銀を得るよりも望まし

Колико је боље тећи мудрост него злато! И тећи разум колико је лепше него сребро!

17 惡を離るるは直き人の路なり おのれの道を守るは霊魂を守るなり

Пут је праведних уклањање ода зла; чува душу своју ко пази на пут свој.

18 驕傲は滅亡にさきだち誇る心は傾跌にさきだつ

Охолост долази пред погибао, и поносит дух пред пропаст.

19 卑き者に交りて謙だるは驕ぶる者と偕にありて贓物をわかつに愈る

Боље је бити понизног духа с кроткима него делити плен с охолима.

20 愼みて御言をおこなふ者は益をうべし ヱホバに倚賴むものは福なり

Ко пази на реч, налази добро, и ко се узда у Господа, благо њему.

21 心に智慧あれば哲者と稱へらる くちびる甘ければ人の知識をます

Ко је мудрог срца, зове се разуман, а сласт на уснама умножава науку.

22 明哲はこれを持つものに生命の泉となる 愚なる者をいましむる者はおのれの痴是なり

Извор је животу разум онима који га имају, а наука безумних безумље је.

23 智慧ある者の心はおのれの口ををしへ 又おのれの口唇に知識をます

Срце мудрога разумно управља устима његовим, и додаје науку уснама његовим.

24 こころよき言は蜂蜜のごとくにして 霊魂に甘く骨に良薬となる

Љубазне су речи саће меда, сласт души и здравље костима.

25 人の自から見て正しとする途にして その終はつひに死にいたる途となるものあり

Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

26 勞をるものは飮食のために骨をる 是その口おのれに迫ればなり

Ко се труди себи се труди, јер га нагоне уста његова.

27 邪曲なる人は惡を掘る その口唇には烈しき火のごときものあり

Човек неваљао копа зло, и на уснама му је као огањ који пали.

28 いつはる者はあらそひを起し つけぐちする者は朋友を離れしむ

Опак човек замеће свађу, и опадач раставља главне пријатеље.

29 強暴人はその鄰をいざなひ 之を善らざる途にみちびく

Насилник мами друга свог и заводи га на пут који није добар;

30 その目を閉て惡を謀り その口唇を蹙めて惡事を成遂ぐ

Намигује очима, кад мисли наопако; кад миче уснама, чини зло.

31 白髮は榮の冠弁なり 義しき途にてこれを見ん

Седа је коса славна круна, налази се на путу праведном.

32 怒を遅くする者は勇士に愈り おのれの心を治むる者は城を攻取る者に愈る

Бољи је спор на гнев него јунак, и господар од свог срца бољи је него онај који узме град.

33 人は籤をひく されど事をさだむるは全くヱホバにあり

Ждреб се баца у крило, али је од Господа све што излази.