マルコの福音書 10
1 イエス此處をたちて、ユダヤの地方およびヨルダンの彼方に來り給ひしに、群衆またも御許に集ひたれば、常のごとく教へ給ふ。
I ustavši odande doðe u okoline Judejske preko Jordana, i steèe se opet narod k njemu; i kao što obièaj imaše, opet ih uèaše.
2 時にパリサイ人ら來り試みて問ふ『人その妻を出すはよきか』
I pristupivši fariseji upitaše ga kušajuæi: može li èovjek pustiti ženu?
3 答へて言ひ給ふ『モーセは汝らに何と命ぜしか』
A on odgovarajuæi reèe im: šta vam zapovijeda Mojsije?
4 彼ら言ふ『モーセは離縁状を書きて出すことを許せり』
A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti.
5 イエス言ひ給ふ『汝らの心つれなきによりて、此の誡命を録ししなり。
I odgovarajuæi Isus reèe im: po tvrði vašega srca napisa vam on zapovijest ovu.
6 されど開闢の初より「人を男と女とに造り給へり」
A u poèetku stvorenja muža i ženu stvorio ih je Bog.
7 「かかる故に人はその父 母を離れて、
Zato ostavi èovjek oca svojega i mater i prilijepi se k ženi svojoj,
8 二人のもの一體となるべし」さればはや二人にはあらず、一體なり。
I budu dvoje jedno tijelo. Tako nijesu više dvoje nego jedno tijelo.
9 この故に神の合せ給ふものは、人これを離すべからず』
A što je Bog sastavio èovjek da ne rastavlja.
10 家に入りて弟子たち復この事を問ふ。
I u kuæi opet zapitaše ga za to uèenici njegovi.
11 イエス言ひ給ふ『おほよそ其の妻を出して他に娶る者は、その妻に對して姦淫を行ふなり。
I reèe im: koji pusti ženu i oženi se drugom, èini preljubu na njoj.
12 また妻もし其の夫を棄てて他に嫁がば、姦淫を行ふなり』
I ako žena ostavi muža svojega i poðe za drugoga, èini preljubu.
13 イエスの觸り給はんことを望みて、人々 幼兒らを連れ來りしに、弟子たち禁めたれば、
I donošahu k njemu djecu da ih se dotakne; a uèenici branjahu onima što ih donošahu.
14 イエス之を見、いきどほりて言ひたまふ『幼兒らの我に來るを許せ、止むな、神の國は斯くのごとき者の國なり。
A Isus vidjevši rasrdi se i reèe im: pustite djecu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takovijeh carstvo Božije.
15 まことに汝らに告ぐ、凡そ幼兒の如くに神の國をうくる者ならずば、之に入ること能はず』
Zaista vam kažem: koji ne primi carstva Božijega kao dijete, neæe uæi u njega.
16 かくて幼兒を抱き、手をその上におきて祝し給へり。
I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi.
I kad iziðe na put, pritrèa neko, i kleknuvši na koljena pred njim pitaše ga: uèitelju blagi! šta mi treba èiniti da dobijem život vjeèni? (aiōnios g166)
18 イエス言ひ給ふ『なにゆゑ我を善しと言ふか、神ひとりの他に善き者なし。
A Isus reèe mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga.
19 誡命は汝が知るところなり「殺すなかれ」「姦淫するなかれ」「盜むなかれ」「僞證を立つるなかれ」「欺き取るなかれ」「汝の父と母とを敬へ」』
Zapovijesti znaš: ne èini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svjedoèi lažno; ne èini nepravde nikome; poštuj oca svojega i mater.
20 彼いふ『師よ、われ幼き時より皆これを守れり』
A on odgovarajuæi reèe mu: uèitelju! sve sam ovo saèuvao od mladosti svoje.
21 イエス彼に目をとめ、愛しみて言ひ給ふ『なんぢ尚ほ一つを缺く、往きて汝の有てる物をことごとく賣りて、貧しき者に施せ、さらば財寶を天に得ん。且きたりて我に從へ』
A Isus pogledavši na nj, omilje mu, i reèe mu: još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaæeš blago na nebu; i doði te hajde za mnom uzevši krst.
22 この言によりて、彼は憂を催し、悲しみつつ去りぬ、大なる資産をもてる故なり。
A on posta zlovoljan od ove rijeèi, i otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat.
23 イエス見囘して弟子たちに言ひたまふ『富ある者の神の國に入るは如何に難いかな』
I pogledavši Isus reèe uèenicima svojima: kako je teško bogatima uæi u carstvo nebesko!
24 弟子たち此の御言に驚く。イエスまた答へて言ひ給ふ『子たちよ、神の國に入るは如何に難いかな、
A uèenici se uplašiše od rijeèi njegovijeh. A Isus opet odgovarajuæi reèe im: djeco! kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo uæi u carstvo Božije!
25 富める者の神の國に入るよりは、駱駝の針の孔を通るかた反つて易し』
Lakše je kamili proæi kroz iglene uši negoli bogatome uæi u carstvo Božije.
26 弟子たち甚く驚きて互に言ふ『さらば誰か救はるる事を得ん』
A oni se vrlo divljahu govoreæi u sebi: ko se dakle može spasti?
27 イエス彼らに目を注めて言ひたまふ『人には能はねど、神には然らず、夫れ神は凡ての事をなし得るなり』
A Isus pogledavši na njih reèe: ljudima je nemoguæe, ali nije Bogu: jer je sve moguæe Bogu.
28 ペテロ、イエスに對ひて『我らは一切をすてて汝に從ひたり』と言ひ出でたれば、
A Petar mu poèe govoriti: eto mi smo ostavili sve, i za tobom idemo.
29 イエス言ひ給ふ『まことに汝らに告ぐ、我がため、福音のために、或は兄弟、あるひは姉妹、或は父、或は母、或は子、或は田畑をすつる者は、
A Isus odgovarajuæi reèe: zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuæu, ili braæu, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili djecu, ili zemlju, mene radi i jevanðelja radi,
31 されど多くの先なる者は後に、後なる者は先になるべし』
Ali æe mnogi prvi biti pošljednji, i pošljednji prvi.
32 エルサレムに上る途にて、イエス先だち往き給ひしかば、弟子たち驚き、隨ひ往く者ども懼れたり。イエス再び十二 弟子を近づけて、己が身に起らんとする事どもを語り出で給ふ
A kad iðahu putem u Jerusalim, Isus iðaše pred njima, a oni se èuðahu, i za njim iðahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poèe im kazivati šta æe biti od njega:
33 『視よ、我らエルサレムに上る。人の子は祭司長・學者らに付されん。彼ら死に定めて、異邦人に付さん。
Evo idemo u Jerusalim, i sin èovjeèij predaæe se glavarima sveštenièkijem i književnicima i osudiæe ga na smrt, i predaæe ga neznabošcima;
34 異邦人は嘲弄し、唾し、鞭うち、遂に殺さん、かくて彼は三日の後に甦へるべし』
I narugaæe mu se, i biæe ga, i popljuvaæe ga, i ubiæe ga, i treæi dan ustaæe.
35 ここにゼベダイの子ヤコブ、ヨハネ御許に來りて言ふ『師よ、願はくは我らが何にても求むる所を爲したまへ』
I pred njega doðoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreæi: uèitelju! hoæemo da nam uèiniš za što æemo te moliti.
36 イエス言ひ給ふ『わが汝らに何を爲さんことを望むか』
A on reèe: što hoæete da vam uèinim?
37 彼ら言ふ『なんぢの榮光の中にて、一人をその右に、一人をその左に坐せしめ給へ』
A oni mu rekoše: daj nam da sjedemo jedan s desne strane tebi a drugi s lijeve, u slavi tvojoj.
38 イエス言ひ給ふ『なんぢらは求むる所を知らず、汝 等わが飮む酒杯を飮み、我が受くるバプテスマを受け得るか』
A Isus im reèe: ne znate šta ištete: možete li piti èašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojijem se ja krstim?
39 彼 等いふ『得るなり』イエス言ひ給ふ『なんぢら我が飮む酒杯を飮み、また我が受くるバプテスマを受くべし。
A oni mu rekoše: možemo. A Isus reèe im: èašu dakle koju ja pijem ispiæete; i krštenjem kojijem se ja krstim krstiæete se;
40 されど我が右 左に坐することは、我の與ふべきものならず、ただ備へられたる人こそ與へらるるなれ』
Ali da sjedete s desne strane meni i s lijeve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno.
41 十 人の弟子これを聞き、ヤコブとヨハネとの事により憤ほり出でたれば、
I èuvši to desetorica poèeše se srditi na Jakova i na Jovana.
42 イエス彼らを呼びて言ひたまふ『異邦人の君と認めらるる者の、その民を宰どり、大なる者の、民の上に權を執ることは、汝らの知る所なり。
A Isus dozvavši ih reèe im: znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim.
43 されど汝らの中にては然らず、反つて大ならんと思ふ者は、汝らの役者となり、
Ali meðu vama da ne bude tako; nego koji hoæe da bude veæi meðu vama, da vam služi.
44 頭たらんと思ふ者は、凡ての者の僕となるべし。
I koji hoæe prvi meðu vama da bude, da bude svima sluga.
45 人の子の來れるも、事へらるる爲にあらず、反つて事ふることをなし、又おほくの人の贖償として己が生命を與へん爲なり』
Jer sin èovjeèij nije došao da mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge.
46 かくて彼らエリコに到る。イエスその弟子たち及び大なる群衆と共に、エリコを出でたまふ時、テマイの子バルテマイといふ盲目の乞食、路の傍に坐しをりしが、
I doðoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, on i uèenici njegovi i narod mnogi, sin Timejev Vartimej slijepi sjeðaše kraj puta i prošaše.
47 ナザレのイエスなりと聞き、叫び出して言ふ『ダビデの子イエスよ、我を憫みたまへ』
I èuvši da je to Isus Nazareæanin stade vikati i govoriti: sine Davidov Isuse! pomiluj me!
48 多くの人かれを禁めて默さしめんとしたれど、ますます叫びて『ダビデの子よ、我を憫みたまへ』と言ふ。
I prijeæahu mu mnogi da uæuti, a on još veæma vikaše: sine Davidov! pomiluj me!
49 イエス立ち止りて『かれを呼べ』と言ひ給へば、人々 盲人を呼びて言ふ『心 安かれ、起て、なんぢを呼びたまふ』
I stavši Isus reèe da ga zovnu. I zovnuše slijepca govoreæi mu: ne boj se; ustani, zove te.
50 盲人うはぎを脱ぎ捨て、躍り上りて、イエスの許に來りしに、
A on zbacivši sa sebe haljine svoje ustade, i doðe k Isusu.
51 イエス答へて言ひ給ふ『わが汝に何を爲さんことを望むか』盲人いふ『わが師よ、見えんことなり』
I odgovarajuæi reèe mu Isus: šta æeš da ti uèinim? A slijepi reèe mu: Ravuni! da progledam.
52 イエス彼に『ゆけ、汝の信仰なんぢを救へり』と言ひ給へば、直ちに見ることを得、イエスに從ひて途を往けり。
A Isus reèe mu: idi, vjera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i otide putem za Isusom.
