ルカの福音書 2
1 その頃、天下の人を戸籍に著かすべき詔令、カイザル・アウグストより出づ。
U to vrijeme pak iziðe zapovijest od æesara Avgusta da se prepiše sav svijet.
2 この戸籍 登録は、クレニオ、シリヤの總督たりし時に行はれし初のものなり。
Ovo je bio prvi prijepis za vladanja Kirinova Sirijom.
3 さて人みな戸籍に著かんとて、各自その故郷に歸る。
I poðoše svi da se prepišu svaki u svoj grad.
4 ヨセフもダビデの家系また血統なれば、既に孕める許嫁の妻マリヤとともに、戸籍に著かんとて、ガリラヤの町ナザレを出でてユダヤに上り、ダビデの町ベツレヘムといふ處に到りぬ。
Tada poðe i Josif iz Galileje iz grada Nazareta u Judeju u grad Davidov koji se zvaše Vitlejem, jer on bijaše iz doma i plemena Davidova,
5 ヨセフもダビデの家系また血統なれば、既に孕める許嫁の妻マリヤとともに、戸籍に著かんとて、ガリラヤの町ナザレを出でてユダヤに上り、ダビデの町ベツレヘムといふ處に到りぬ。
Da se prepiše s Marijom, isprošenom za njega ženom, koja bješe trudna.
6 此處に居るほどに、マリヤ月 滿ちて、
I kad onamo bijahu, doðe vrijeme da ona rodi.
7 初子をうみ、之を布に包みて馬槽に臥させたり。旅舍にをる處なかりし故なり。
I rodi sina svojega prvenca, i povi ga, i metnu ga u jasli; jer im ne bijaše mjesta u gostionici.
8 この地に野宿して、夜 群を守りをる牧者ありしが、
I bijahu pastiri u onome kraju koji èuvahu noænu stražu kod stada svojega.
9 主の使その傍らに立ち、主の榮光その周圍を照したれば、甚く懼る。
I gle, anðeo Gospodnji stade meðu njima, i slava Gospodnja obasja ih; i uplašiše se vrlo.
10 御使かれらに言ふ『懼るな、視よ、この民 一般に及ぶべき、大なる歡喜の音信を我なんぢらに告ぐ。
I reèe im anðeo: ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja æe biti svemu narodu.
11 今日ダビデの町にて汝らの爲に救主うまれ給へり、これ主キリストなり。
Jer vam se danas rodi spas, koji je Hristos Gospod, u gradu Davidovu.
12 なんぢら布にて包まれ、馬槽に臥しをる嬰兒を見ん、是その徴なり』
I eto vam znaka: naæi æete dijete povito gdje leži u jaslima.
13 忽ちあまたの天の軍勢、御使に加はり、神を讃美して言ふ、
I ujedanput postade s anðelom mnoštvo vojnika nebeskijeh, koji hvaljahu Boga govoreæi:
14 『いと高き處には榮光、神にあれ。地には平和、主の悦び給ふ人にあれ』
Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, meðu ljudima dobra volja.
15 御使 等さりて天に往きしとき、牧者たがひに語る『いざ、ベツレヘムにいたり、主の示し給ひし起れる事を見ん』
I kad anðeli otidoše od njih na nebo, pastiri govorahu jedan drugome: hajdemo do Vitlejema, da vidimo to što se tamo dogodilo što nam kaza Gospod.
16 乃ち急ぎ往きて、マリヤとヨセフと、馬槽に臥したる嬰兒とに尋ねあふ。
I doðoše brzo, i naðoše Mariju i Josifa i dijete gdje leži u jaslima.
17 既に見て、この子につき御使の語りしことを告げたれば、
A kad vidješe, kazaše sve što im je kazano za to dijete.
18 聞く者はみな牧者の語りしことを怪しみたり。
I svi koji èuše diviše se tome što im kazaše pastiri.
19 而してマリヤは凡て此 等のことを心に留めて思ひ囘せり。
A Marija èuvaše sve rijeèi ove i slagaše ih u srcu svojemu.
20 牧者は御使の語りしごとく凡ての事を見 聞せしによりて、神を崇めかつ讃美しつつ歸れり。
I vratiše se pastiri slaveæi i hvaleæi Boga za sve što èuše i vidješe kao što im bi kazano.
21 八日みちて幼兒に割禮を施すべき日となりたれば、未だ胎内に宿らぬ先に御使の名づけし如く、その名をイエスと名づけたり。
I kad se navrši osam dana da ga obrežu, nadjenuše mu ime Isus, kao što je anðeo rekao dok se još nije bio ni zametnuo u utrobi.
22 モーセの律法に定めたる潔の日 滿ちたれば、彼ら幼兒を携へてエルサレムに上る。
I kad doðe vrijeme da idu na molitvu po zakonu Mojsijevu, doniješe ga u Jerusalim da ga metnu pred Gospoda,
23 これは主の律法に『すべて初子に生るる男子は、主につける聖なる者と稱へらるべし』と録されたる如く、幼兒を主に献げ、
Kao što je napisano u zakonu Gospodnjemu: da se svako dijete muško koje najprije otvori matericu posveti Gospodu; )
24 また主の律法に『山鳩 一つがひ或は家 鴿の雛 二 羽』と云ひたるに遵ひて、犧牲を供へん爲なり。
I da prinesu prilog, kao što je reèeno u zakonu Gospodnjemu, dvije grlice, ili dva golubiæa.
25 視よ、エルサレムにシメオンといふ人あり。この人は義かつ敬虔にして、イスラエルの慰められんことを待ち望む。聖 靈その上に在す。
I gle, bijaše u Jerusalimu èovjek po imenu Simeun, i taj èovjek bješe pravedan i pobožan, koji èekaše utjehe Izrailjeve, i Duh sveti bijaše u njemu.
26 また聖 靈に、主のキリストを見ぬうちは死を見ずと示されたれしが、
I njemu bješe sveti Duh kazao da neæe vidjeti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjega.
27 此とき御靈に感じて宮に入る。兩親その子イエスを携へ、この子のために律法の慣例に遵ひて行はんとて來りたれば、
I kaza mu Duh te doðe u crkvu; i kad donesoše roditelji dijete Isusa da svrše za njega zakon po obièaju,
28 シメオン、イエスを取りいだき、神を讃めて言ふ、
I on ga uze na ruke svoje, i hvali Boga i reèe:
29 『主よ、今こそ御言に循ひて、僕を安らかに逝かしめ給ふなれ。
Sad otpuštaš s mirom slugu svojega, Gospode, po rijeèi svojoj;
30 わが目は、はや主の救を見たり。
Jer vidješe oèi moje spasenije tvoje,
31 是もろもろの民の前に備へ給ひし者、
Koje si ugotovio pred licem sviju naroda,
32 異邦人をてらす光、御民イスラエルの榮光なり』
Vidjelo, da obasja neznabošce, i slavu naroda tvojega Izrailja.
33 かく幼兒に就きて語ることを、其の父 母あやしみ居たれば、
I Josif i mati njegova èuðahu se tome što se govoraše za njega.
34 シメオン彼らを祝して母マリヤに言ふ『視よ、この幼兒は、イスラエルの多くの人の或は倒れ、或は起たん爲に、また言ひ逆ひを受くる徴のために置かる。
I blagoslovi ih Simeun, i reèe Mariji materi njegovoj: gle, ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju, i da bude znak protiv koga æe se govoriti
35 ――劍なんぢの心をも刺し貫くべし――これは多くの人の心の念の顯れん爲なり』
A i tebi samoj probošæe nož dušu da se otkriju misli mnogijeh srca.
36 ここにアセルの族パヌエルの娘に、アンナといふ預言者あり、年いたく老ゆ。處女のとき、夫に適きて七 年ともに居り、
I bješe Ana proroèica, kæi Fanuilova, od koljena Asirova; ona je ostarjela, a sedam je godina življela s mužem od djevojaštva svojega,
37 八 十四年 寡婦たり。宮を離れず、夜も晝も斷食と祈祷とを爲して神に事ふ。
I udova oko osamdeset i èetiri godine, koja ne odlažaše od crkve, i služaše Bogu dan i noæ postom i molitvama.
38 この時すすみ寄りて神に感謝し、また凡てエルサレムの拯贖を待ちのぞむ人に、幼兒のことを語れり。
I ona u taj èas doðe, i hvaljaše Gospoda i govoraše za njega svima koji èekahu spasenija u Jerusalimu.
39 さて主の律法に遵ひて、凡ての事を果したれば、ガリラヤに歸り、己が町ナザレに到れり。
I kad svršiše sve po zakonu Gospodnjemu, vratiše se u Galileju u grad svoj Nazaret.
40 幼兒は漸に成長して健かになり、智慧みち、かつ神の惠その上にありき。
A dijete rastijaše i jaèaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija bješe na njemu.
41 かくてその兩親、過越の祭には年毎にエルサレムに往きぬ。
I roditelji njegovi iðahu svake godine u Jerusalim o prazniku pashe.
42 イエスの十二 歳のとき、祭の慣例に遵ひて上りゆき、
I kad mu bi dvanaest godina, doðoše oni u Jerusalim po obièaju praznika;
43 祭の日 終りて歸る時、その子イエスはエルサレムに止りたまふ。兩親は之を知らずして、
I kad dane provedoše i oni se vratiše, osta dijete Isus u Jerusalimu; i ne znade Josif i mati njegova;
44 道伴のうちに居るならんと思ひ、一日 路ゆきて、親族・知邊のうちを尋ぬれど、
Nego misleæi da je s društvom, otidoše dan hoda, i stadoše ga tražiti po rodbini i po znancima.
45 遇はぬに因りて復たづねつつエルサレムに歸り、
I ne našavši ga vratiše se u Jerusalim da ga traže.
46 三日ののち、宮にて教師のなかに坐し、かつ聽き、かつ問ひゐ給ふに遇ふ。
I poslije tri dana naðoše ga u crkvi gdje sjedi meðu uèiteljima, i sluša ih, i pita ih,
47 聞く者は皆その聰と答とを怪しむ。
I svi koji ga slušahu divljahu se njegovu razumu i odgovorima.
48 兩親イエスを見て、いたく驚き、母は言ふ『兒よ、何 故かかる事を我らに爲しぞ、視よ、汝の父と我と憂ひて尋ねたり』
I vidjevši ga zaèudiše se, i mati njegova reèe mu: sine! šta uèini nama tako? Evo otac tvoj i ja sa strahom tražismo te.
49 イエス言ひたまふ『何 故われを尋ねたるか、我はわが父の家に居るべきを知らぬか』
I reèe im: zašto ste me tražili? Zar ne znate da meni treba u onom biti što je oca mojega?
50 兩親はその語りたまふ事を悟らず。
I oni ne razumješe rijeèi što im reèe.
51 かくてイエス彼 等とともに下り、ナザレに往きて順ひ事へたまふ。其の母これらの事をことごとく心に藏む。
I siðe s njima i doðe u Nazaret; i bijaše im poslušan. I mati njegova èuvaše sve rijeèi ove u srcu svojemu.
52 イエス智慧も身のたけも彌まさり、神と人とにますます愛せられ給ふ。
I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi.
