ルカの福音書 14

1 イエス安息 日に食事せんとて、或パリサイ人の頭の家に入り給へば、人々これを窺ふ。

Jedne subote dođe on u kuću nekoga prvaka farizejskog na objed. A oni ga vrebahu.

2 視よ、御前に水腫をわづらふ人ゐたれば、

Kad evo: pred njim neki čovjek koji je imao vodenu bolest.

3 イエス答へて教法師とパリサイ人とに言ひたまふ『安息 日に人を醫すことは善しや、否や』

Nato Isus upita zakonoznance i farizeje: “Je li dopušteno subotom liječiti ili nije?”

4 かれら默然たり。イエスその人を執り、醫して去らしめ、

A oni mukom ponikoše. On ga dotaknu, izliječi i otpusti.

5 且かれらに言ひ給ふ『なんぢらの中その子あるひは其の牛、井に陷らんに、安息 日には直ちに之を引揚げぬ者あるか』

A njima reče: “Ako komu od vas sin ili vol padne u bunar, neće li ga brže bolje izvući i u dan subotni?”

6 彼 等これに對して物 言ふこと能はず。

I ne mogoše mu na to odgovoriti.

7 イエス招かれたる者の上席をえらぶを見、譬をかたりて言ひ給ふ、

Promatrajući kako uzvanici biraju prva mjesta, kaza im prispodobu:

8 『なんぢ婚筵に招かるるとき、上席に著くな。恐らくは汝よりも貴き人の招かれんに、

“Kada te tko pozove na svadbu, ne sjedaj na prvo mjesto da ne bi možda bio pozvan koji časniji od tebe,

9 汝と彼とを招きたる者きたりて「この人に席を讓れ」と言はん。さらば其の時なんぢ恥ぢて末席に往きはじめん。

te ne dođe onaj koji je pozvao tebe i njega i ne rekne ti: 'Ustupi mjesto ovome.' Tada ćeš, postiđen, morati zauzeti posljednje mjesto.

10 招かるるとき、寧ろ往きて末席に著け、さらば招きたる者きたりて「友よ、上に進め」と言はん。その時なんぢ同席の者の前に譽あるべし。

Nego kad budeš pozvan, idi i sjedni na posljednje mjesto pa, kada dođe onaj koji te pozvao, da ti rekne: 'Prijatelju, pomakni se naviše!' Bit će ti to tada na čast pred svim sustolnicima,

11 凡そおのれを高うする者は卑うせられ、己を卑うする者は高うせらるるなり』

jer - svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen, a koji se ponizuje, bit će uzvišen.”

12 また己を招きたる者にも言ひ給ふ『なんぢ晝餐または夕餐を設くるとき、朋友・兄弟・親族・富める隣 人などをよぶな。恐らくは彼らも亦なんぢを招きて報をなさん。

A i onome koji ga pozva, kaza: “Kad priređuješ objed ili večeru, ne pozivaj svojih prijatelja, ni braće, ni rodbine, ni bogatih susjeda, da ne bi možda i oni tebe pozvali i tako ti uzvratili.

13 饗宴を設くる時は、寧ろ貧しき者・不具・跛者・盲人などを招け。

Nego kad priređuješ gozbu, pozovi siromahe, sakate, hrome, slijepe.

14 彼らは報ゆること能はぬ故に、なんぢ幸福なるべし。正しき者の復活の時に報いらるるなり』

Blago tebi jer oni ti nemaju čime uzvratiti. Uzvratit će ti se doista o uskrsnuću pravednih.”

15 同席の者の一人これらの事を聞きてイエスに言ふ『おほよそ神の國にて食事する者は幸福なり』

Kad je to čuo jedan od sustolnika, reče mu: “Blago onome koji bude blagovao u kraljevstvu Božjem!”

16 之に言ひたまふ『或 人、盛なる夕餐を設けて、多くの人を招く。

A on mu reče: “Čovjek neki priredi veliku večeru i pozva mnoge.

17 夕餐の時いたりて、招きおきたる者の許に僕を遣して「來れ、既に備りたり」と言はしめたるに、

I posla slugu u vrijeme večere da rekne uzvanicima: 'Dođite! Već je pripravljeno!'

18 皆ひとしく辭りはじむ。初の者いふ「われ田地を買へり。往きて見ざるを得ず。請ふ、許されんことを」

A oni se odreda počeli ispričavati. Prvi mu reče: 'Njivu sam kupio i valja mi poći pogledati je. Molim te, ispričaj me.'

19 他の者いふ「われ五 耜の牛を買へり、之を驗すために往くなり。請ふ、許されんことを」

Drugi reče: 'Kupio sam pet jarmova volova pa idem okušati ih. Molim te, ispričaj me.'

20 また他も者いふ「われ妻を娶れり、此の故に往くこと能はず」

Treći reče: 'Oženio sam se i zato ne mogu doći.'”

21 僕かへりて此 等の事をその主人に告ぐ、家主いかりて僕に言ふ「とく町の大路と小路とに往きて、貧しき者・不具 者・盲人・跛者などを此處に連れきたれ」

“Sluga se vrati i javi to domaćinu. Tada domaćin, gnjevan, reče sluzi: 'Iziđi brzo na trgove gradske i ulice pa dovedi ovamo prosjake, sakate, slijepe i hrome.'

22 僕いふ「主よ、仰のごとく爲したれど、尚ほ餘の席あり」

I sluga reče: 'Gospodaru, učinjeno je što si naredio i još ima mjesta.'

23 主人、僕に言ふ「道や籬の邊にゆき、人々を強ひて連れきたり、我が家に充たしめよ。

Reče gospodar sluzi: 'Iziđi na putove i među ograde i prisili neka uđu da mi se napuni kuća.'

24 われ汝らに告ぐ、かの招きおきたる者のうち、一人だに我が夕餐を味ひ得る者なし」』

A kažem vam: nijedan od onih pozvanih neće okusiti moje večere.”

25 さて大なる群衆イエスに伴ひゆきたれば、顧みて之に言ひたまふ、

S njim je zajedno putovalo silno mnoštvo. On se okrene i reče im:

26 『人もし我に來りて、その父 母・妻 子・兄弟・姉妹・己が生命までも憎まずば、我が弟子となるを得ず。

“Dođe li tko k meni, a ne mrzi svog oca i majku, ženu i djecu, braću i sestre, pa i sam svoj život, ne može biti moj učenik!

27 また己が十字架を負ひて我に從ふ者ならでは、我が弟子となるを得ず。

I tko ne nosi svoga križa i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik!”

28 汝らの中たれか櫓を築かんと思はば、先づ坐して其の費をかぞへ、己が所有、竣工までに足るか否かを計らざらんや。

“Tko od vas, nakan graditi kulu, neće prije sjesti i proračunati troškove ima li čime dovršiti:

29 然らずして基を据ゑ、もし成就すること能はずば、見る者みな嘲笑ひて、

da ga ne bi - pošto već postavi temelj, a ne mogne dovršiti - počeli ismjehivati svi koji to vide:

30 「この人は築きかけて成就すること能はざりき」と言はん。

'Ovaj čovjek poče graditi, a ne može dovršiti!'

31 又いづれの王か出でて他の王と戰爭をせんに、先づ坐して、此の一萬 人をもて、かの二萬 人を率ゐきたる者に對ひ得るか否か籌らざらんや。

Ili koji kralj kad polazi da se zarati s drugim kraljem, neće prije sjesti i promisliti da li s deset tisuća može presresti onoga koji na nj dolazi s dvadeset tisuća?

32 もし及かずば、敵なほ遠く隔るうちに、使を遣して和睦を請ふべし。

Ako ne može, dok je onaj još daleko, poslat će poslanstvo da zaište mir.”

33 かくのごとく、汝らの中その一切の所有を退くる者ならでは、我が弟子となるを得ず。

“Tako dakle nijedan od vas koji se ne odrekne svega što posjeduje, ne može biti moj učenik.”

34 鹽は善きものなり、然れど鹽もし效力を失はば、何によりてか味つけられん。

“Dobra je sol. Ali ako i sol obljutavi, čime će se ona začiniti?

35 土にも肥料にも適せず、外に棄てらるるなり。聽く耳ある者は聽くべし』

Nije prikladna ni za zemlju ni za gnojište. Van se baca. Tko ima uši da čuje, neka čuje!”