哀歌 3
1 我はかれの震怒の笞によりて艱難に遭たる人なり
Ja sam čovjek što upozna bijedu pod šibom gnjeva njegova.
2 かれは我をひきて黑暗をあゆませ光明にゆかしめたまはず
Mene je odveo i natjerao da hodam u tmini i bez svjetlosti.
3 まことに屢々その手をむけて終日われを攻なやまし
I upravo mene bije i udara bez prestanka njegova ruka.
4 わが肉と肌膚をおとろへしめ わが骨を摧き
Iscijedio je moje meso, kožu moju, polomio kosti moje.
5 われにむかひて患苦と艱難を築きこれをもて我を圍み
Načinio mi jaram, glavu obrubio tegobama.
6 われをして長久に死し者のごとく暗き處に住しめ
Pustio me da živim u tminama kao mrtvaci vječiti.
7 我をかこみて出ること能はざらしめわが鏈索を重くしたまへり
Zazidao me, i ja ne mogu izaći, otežao je moje okove.
8 我さけびて助をもとめしとき彼わが祈禱をふせぎ
Kada sam vikao i zapomagao, molitvu je moju odbijao.
9 斫たる石をもてわが道を塞ぎわが途をまげたまへり
Zazidao mi ceste tesanim kamenom, zakrčio je putove moje.
10 その我に對することは伏て伺がふ熊のごとく潜みかくるる獅子のごとし
Meni on bijaše medvjed koji vreba, lav u zasjedi.
11 われに路を離れしめ 我をひきさきて獨くるしましめ
U bespuća me vodio, razdirao, ostavljao me da umirem.
12 弓を張りてわれを矢先の的となし
Napinjao je luk svoj i gađao me kao metu za svoje strelice.
13 矢筒の矢をもてわが腰を射ぬきたまへり
U slabine mi sasuo strelice, sinove svoga tobolca.
14 われはわがすべての民のあざけりとなり 終日うたひそしらる
Postao sam smiješan svome narodu, rugalica svakidašnja.
15 かれ我をして苦き物に飽しめ茵蔯を飮しめ
Gorčinom me hranio, pelinom me napajao.
16 小石をもてわが齒を摧き灰をもて我を蒙ひたまへり
Puštao me da zube kršim kamen grizući, zakapao me u pepeo.
17 なんぢわが靈魂をして平和を遠くはなれしめたまへば我は福祉をわすれたり
Duši je mojoj oduzet mir i više ne znam što je sreća!
18 是において我みづから言り わが氣力うせゆきぬ ヱホバより何を望むべきところ無しと
Rekoh: Dotrajao je život moj i nada koja mi od Jahve dolazi.
19 ねがはくは我が艱難と苦楚茵蔯と膽汁とを心に記たまへ
Spomeni se bijede moje i stradanja, pelina i otrova!
20 わがたましひは今なほ是らの事を想ひてわが衷に鬱ぐ
Bez prestanka na to misli i sahne duša u meni.
21 われこの事を心におもひ起せり この故に望をいだくなり
To nosim u srcu i gojim nadu u sebi.
22 われらの尚ほろびざるはヱホバの仁愛によりその憐憫の盡ざるに因る
Dobrota Jahvina nije nestala, milosrđe njegovo nije presušilo.
23 これは朝ごとに新なり なんぢの誠實はおほいなるかな
Oni se obnavljaju svako jutro: tvoja je vjernost velika!
24 わが靈魂は言ふ ヱホバはわが分なり このゆゑに我彼を待ち望まん
“Jahve je dio moj”, veli mi duša, “i zato se u nj pouzdajem.”
25 ヱホバはおのれを待ち望む者とおのれを尋ねもとむる人に恩惠をほどこしたまふ
Dobar je Jahve onom koji se u nj pouzdaje, duši koja ga traži.
26 ヱホバの救拯をのぞみて靜にこれを待は善し
Dobro je u miru čekati spasenje Jahvino!
27 人わかき時に軛を負は善し
Dobro je čovjeku da nosi jaram za svoje mladosti.
28 ヱホバこれを負せたまふなれば獨坐して默すべし
Neka sjedi u samoći i šuti, jer mu On to nametnu;
29 口を塵につけよ あるひは望あらん
neka usne priljubi uz prašinu, možda još ima nade!
30 おのれを撃つ者に頬をむけ 充足れるまでに恥辱をうけよ
Neka pruži obraz onome koji ga bije, neka se zasiti porugom.
31 そは主は永久に棄ることを爲たまはざるべければなり
Jer Gospod ne odbacuje nikoga zauvijek:
32 かれは患難を與へ給ふといへどもその慈悲おほいなればまた憐憫を加へたまふなり
jer ako i rastuži, on se smiluje po svojoj velikoj ljubavi.
33 心より世の人をなやましかつ苦しめ給ふにはあらざるなり
Jer samo nerado on ponižava i rascvili sinove čovjeka.
34 世のもろもろの俘囚人を脚の下にふみにじり
Kad se gaze nogama svi zemaljski sužnjevi,
35 至高者の面の前にて人の理を抂げ
kad se izvrće pravica čovjeku pred licem Svevišnjeg,
36 人の詞訟を屈むることは主のよろこび給はざるところなり
kad se krivica nanosi čovjeku u parnici, zar Gospod ne vidi?
37 主の命じたまふにあらずば誰か事を述んにその事即ち成んや
Tko je rekao nešto i zbilo se? Nije li Gospod to zapovjedio?
38 禍も福もともに至高者の口より出るにあらずや
Ne dolazi li iz usta Svevišnjega i dobro i zlo?
39 活る人なんぞ怨言べけんや 人おのれの罪の罰せらるるをつぶやくべけんや
Na što se tuže živi ljudi? Svatko na svoj grijeh.
40 我等みづからの行をしらべかつ省みてヱホバに歸るべし
Ispitajmo, pretražimo pute svoje i vratimo se Jahvi.
41 我ら天にいます神にむかひて手とともに心をも擧べし
Dignimo svoje srce i ruke svoje k Bogu koji je na nebesima.
42 われらは罪ををかし我らは叛きたり なんぢこれを赦したまはざりき
Da, mi smo se odmetali, bili nepokorni, a ti, ti nisi praštao!
43 なんぢ震怒をもてみづから蔽ひ 我らを追攻め殺してあはれまず
Obastrt gnjevom svojim, gonio si nas, ubijao i nisi štedio.
44 雲をもてみづから蔽ひ 祈禱をして通ぜざらしめ
Oblakom si se obastro da molitva ne prodre do tebe.
45 もろもろの民の中にわれらを塵埃となしたまへり
Načinio si od nas smeće i odmet među narodima.
46 敵は皆われらにむかひて口を張れり
Razjapili usta na nas svi neprijatelji naši.
47 恐懼と陷阱また暴行と滅亡我らに來れり
Užas i jama bila nam sudbina, propast i zator!
48 わが民の女の滅亡によりてわが眼には涙の河ながる
Potoci suza teku iz očiju mojih zbog propasti Kćeri naroda mojega.
49 わが目は斷ず涙をそそぎて止ず
Moje oči liju suze bez prestanka, jer prestanka nema
50 天よりヱホバの臨み見て顧みたまふ時にまで至らん
dok ne pogleda i ne vidi Jahve s nebesa.
51 わが邑の一切の女等の故によりてわが眼はわが心をいたましむ
Moje mi oko bol zadaje zbog kćeri svih mojega grada.
52 故なくして我に敵する者ども鳥を追ごとくにいたく我をおひ
Uporno me k'o pticu progone svi što me mrze, a bez razloga.
53 わが生命を坑の中にほろぼし わが上に石を投かけ
U jamu baciše moj život i zatrpaše je kamenjem.
54 また水わが頭の上に溢る 我みづから言り滅びうせぬと
Voda mi dođe preko glave, rekoh sam sebi: “Pogiboh!”
55 ヱホバよ われ深き坑の底より汝の名を呼り
I tada zazvah ime tvoje, Jahve, iz najdublje jame.
56 なんぢ我が聲を聽たまへり わが哀歎と祈求に耳をおほひたまふなかれ
Ti oču moj glas: “Ne začepljuj uši svoje na vapaje moje.”
57 わが汝を龥たりし時なんぢは近よりたまひて恐るるなかれと宣へり
Bliz meni bijaše u dan vapaja mog, govoraše: “Ne boj se!”
58 主よなんぢはわが靈魂の訴を助け伸べ わが生命を贖ひ給へり
Ti si, Gospode, izborio pravdu za dušu moju, ti si život moj izbavio.
59 ヱホバよ なんぢは我がかうむりたる不義を見たまへり 願はくは我に正しき審判を與へたまへ
Ti, Jahve, vidje kako me tlače, dosudi mi pravdu.
60 なんぢは彼らが我を怨み われを害せんとはかるを凡て見たまへり
Ti vidje svu osvetu njinu, sve podvale protiv mene.
61 ヱホバよなんぢは彼らが我を詈り 我を害せんとはかるを凡て聞たまへり
Čuo si, Jahve, podrugivanje njihovo, sve podvale protiv mene.
62 かの立て我に逆らふ者等の言語およびその終日われを攻んとて運らす謀計もまた汝これを聞たまへり
Usne protivnika mojih i misli njine protiv mene su cio dan.
63 ねがはくは彼らの起居をかんがみたまへ 我はかれらに歌ひそしらる
Kad sjede, kad ustaju, pogledaj samo: ja sam im pjesma-rugalica.
64 ヱホバよ なんぢは彼らが手に爲すところに循がひて報をなし
Vrati im, Jahve, milo za drago, po djelu ruku njihovih.
65 かれらをして心くらからしめたまはん なんぢの呪詛かれらに歸せよ
Učini da srca im otvrdnu, udari ih prokletstvom svojim.
66 なんぢは震怒をもてかれらを追ひ ヱホバの天の下よりかれらをほろぼし絶たまはん
Goni ih gnjevno i sve ih istrijebi pod nebesima svojim, Jahve!
