ヨハネの福音書 10
1 『まことに誠に汝らに告ぐ、羊の檻に門より入らずして、他より越ゆる者は、盜人なり、強盜なり。
Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovèij nego prelazi na drugom mjestu on je lupež i hajduk;
2 門より入る者は、羊の牧者なり。
A koji ulazi na vrata jest pastir ovcama:
3 門守は彼のために開き、羊はその聲をきき、彼は己の羊の名を呼びて牽きいだす。
Njemu vratar otvora, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;
4 悉とく其の羊をいだしし時、これに先だちゆく、羊その聲を知るによりて從ふなり。
I kad svoje ovce istjera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.
5 他の者には從はず、反つて逃ぐ、他の者どもの聲を知らぬ故なり』
A za tuðinom neæe da idu, nego bježe od njega, jer ne poznaju glasa tuðega.
6 イエスこの譬を言ひ給へど、彼らその何事をかたり給ふかを知らざりき。
Ovu prièu kaza im Isus, ali oni ne razumješe šta to bijaše što im kaza.
7 この故にイエス復いひ給ふ『まことに誠に汝らに告ぐ、我は羊の門なり。
Tada im reèe Isus opet: zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.
8 すべて我より前に來りし者は、盜人なり、強盜なり、羊は之に聽かざりき。
Svi koliko ih god doðe prije mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.
9 我は門なり、おほよそ我によりて入る者は救はれ、かつ出入をなし、草を得べし。
Ja sam vrata; ko uðe kroza me spašæe se, i uæi æe i iziæi æe, i pašu æe naæi.
10 盜人のきたるは盜み、殺し、亡さんとするの他なし。わが來るは羊に生命を得しめ、かつ豐に得しめん爲なり。
Lupež ne dolazi ni za što drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja doðoh da imaju život i izobilje.
11 我は善き牧者なり、善き牧者は羊のために生命を捨つ。
Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce,
12 牧者ならず、羊も己がものならぬ雇人は、豺狼のきたるを見れば羊を棄てて逃ぐ、――豺狼は羊をうばひ且ちらす――
A najamnik, koji nije pastir, kome nijesu ovce svoje, vidi vuka gdje ide, i ostavlja ovce, i bježi: i vuk razgrabi ovce i raspudi ih;
13 彼は雇人にて、その羊を顧みぬ故なり。
A najamnik bježi, jer je najamnik i ne mari za ovce.
14 我は善き牧者にして、我がものを知り、我がものは我を知る、
Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.
15 父の我を知り、我の父を知るが如し、我は羊のために生命を捨つ。
Kao što mene zna otac i ja znam oca; i dušu svoju polažem za ovce.
16 我には亦この檻のものならぬ他の羊あり、之をも導かざるを得ず、彼らは我が聲をきかん、遂に一つの群ひとりの牧者となるべし。
I druge ovce imam koje nijesu iz ovoga tora, i one mi valja dovesti; i èuæe glas moj, i biæe jedno stado i jedan pastir.
17 之によりて父は我を愛し給ふ、それは我ふたたび生命を得んために生命を捨つる故なり。
Zato me otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.
18 人これを我より取るにあらず、我みづから捨つるなり。我は之をすつる權あり、復これを得る權あり、我この命令をわが父より受けたり』
Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovijest primio od oca svojega.
19 これらの言によりて復ユダヤ人のうちに紛爭おこり、
Tada opet postade raspra meðu Jevrejima za ove rijeèi.
20 その中なる多くの者いふ『かれは惡鬼に憑かれて氣 狂へり、何ぞ之にきくか』
Mnogi od njih govorahu: u njemu je ðavo, i poludio je; šta ga slušate?
21 他の者ども言ふ『これは惡鬼に憑かれたる者の言にあらず、惡鬼は盲人の目をあけ得んや』
Drugi govorahu: ove rijeèi nijesu ludoga; zar može ðavo slijepima oèi otvorati?
22 その頃エルサレムに宮 潔の祭あり、時は冬なり。
A bijaše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i bješe zima.
23 イエス宮の内、ソロモンの廊を歩みたまふに、
I hodaše Isus u crkvi po trijemu Solomunovu.
24 ユダヤ人ら之を取圍みて言ふ『何時まで我らの心を惑しむるか、汝キリストならば明白に告げよ』
A Jevreji ga opkoliše, i govorahu mu: dokle æeš muèiti duše naše? Ako si ti Hristos kaži nam slobodno.
25 イエス答へ給ふ『われ既に告げたれど汝ら信ぜず、わが父の名によりて行ふわざは、我に就きて證す。
Isus im odgovori: ja vam kazah, pa ne vjerujete. Djela koja tvorim ja u ime oca svojega ona svjedoèe za me.
26 されど汝らは信ぜず、我が羊ならぬ故なり。
Ali vi ne vjerujete; jer nijeste od mojijeh ovaca, kao što vam kazah.
27 わが羊はわが聲をきき、我は彼らを知り、彼らは我に從ふ。
Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.
29 彼らを我にあたへ給ひし我が父は、一切のものよりも大なれば、誰にても父の御手よりは奪ふこと能はず。
Otac moj koji mi ih dade veæi je od sviju; i niko ih ne može oteti iz ruke oca mojega.
30 我と父とは一つなり』
Ja i otac jedno smo.
31 ユダヤ人また石を取りあげてイエスを撃たんとす。
A Jevreji opet uzeše kamenje da ga ubiju.
32 イエス答へ給ふ『われは父によりて多くの善き業を汝らに示したり、その孰の業ゆゑに我を石にて撃たんとするか』
Isus im odgovori: mnoga vam dobra djela javih od oca svojega; za koje od onijeh djela bacate kamenje na me?
33 ユダヤ人こたふ『なんぢを石にて撃つは善きわざの故ならず、瀆言の故にして、なんぢ人なるに、己を神とする故なり』
Odgovoriše mu Jevreji govoreæi: za dobro djelo ne bacamo kamenja na te, nego za hulu na Boga, što ti, èovjek buduæi, gradiš se Bog.
34 イエス答へ給ふ『なんぢらの律法に「われ言ふ、汝らは神なり」と録されたるに非ずや。
Isus im odgovori: ne stoji li napisano u zakonu vašemu: ja rekoh: bogovi ste?
35 かく神の言を賜はりし人々を神と云へり。聖書は廢るべきにあらず、
Ako one nazva bogovima kojima rijeè Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;
36 然るに父の潔め別ちて世に遣し給ひし者が「われは神の子なり」と言へばとて、何ぞ「瀆言を言ふ」といふか。
Kako vi govorite onome kojega otac posveti i posla na svijet: hulu na Boga govoriš, što rekoh: ja sam sin Božij?
37 我もし我が父のわざを行はずば、我を信ずな、
Ako ne tvorim djela oca svojega ne vjerujte mi.
38 もし行はば、假令われを信ぜずとも、その業を信ぜよ。さらば父の我にをり、我の父に居ることを知りて悟らん』
Ako li tvorim, ako meni i ne vjerujete, djelima mojima vjerujte, da poznate i vjerujete da je otac u meni i ja u njemu.
39 かれら復イエスを捕へんとせしが、その手より脱れて去り給へり。
Tada opet gledahu da ga uhvate; ali im se izmaèe iz ruku.
40 かくてイエス復ヨルダンの彼方、ヨハネの最初にバプテスマを施したる處にいたり、其處にとどまり給ひしが、
I otide opet preko Jordana na ono mjesto gdje Jovan prije kršæavaše; i osta ondje.
41 多くの人みもとに來りて『ヨハネは何の徴をも行はざりしかど、この人に就きてヨハネの言ひし事は、ことごとく眞なりき』と言ふ。
I mnogi doðoše k njemu i govorahu: Jovan ne uèini nijednoga èuda, ali sve što kaza Jovan za ovoga istina bješe.
42 而して多くの人かしこにてイエスを信じたり。
I mnogi vjerovaše ga ondje.
