ヨブ 記 41

1 なんぢ鈎をもて鱷を釣いだすことを得んや その舌を糸にひきかくることを得んや

Hoæeš li udicom izvuæi krokodila ili užem podvezati mu jezik?

2 なんぢ葦の繩をその鼻に通し また鈎をその齶に衝とほし得んや

Hoæeš li mu provuæi situ kroz nos? ili mu šiljkom provrtjeti èeljusti?

3 是あに頻になんぢに願ふことをせんや 柔かになんぢに言談んや

Hoæe li te mnogo moliti, ili æe ti laskati?

4 あに汝と契約を爲んや なんぢこれを執て永く僕と爲しおくを得んや

Hoæe li uèiniti vjeru s tobom da ga uzmeš da ti bude sluga dovijeka?

5 なんぢ鳥と戲むるる如くこれとたはむれ また汝の婦人等のために之を繋ぎおくを得んや

Hoæeš li se igrati s njim kao sa pticom, ili æeš ga vezati djevojkama svojim?

6 また漁夫の社會これを商貨と爲して商賣人の中間に分たんや

Hoæe li se njim èastiti drugovi? razdijeliti ga meðu trgovce?

7 なんぢ漁叉をもてその皮に滿し 魚矛をもてその頭を衝とほし得んや

Hoæeš li mu napuniti kožu šiljcima i glavu ostvama?

8 手をこれに下し見よ 然ばその戰鬪をおぼえて再びこれを爲ざるべし

Digni na nj ruku svoju; neæeš više pominjati boja.

9 視よその望は虚し 之を見てすら倒るるに非ずや

Gle, zaludu je nadati mu se; kad ga samo ugleda èovjek, ne pada li?

10 何人も之に激する勇氣あるなし 然ば誰かわが前に立うる者あらんや

Nema slobodna koji bi ga probudio; a ko æe stati preda me?

11 誰か先に我に與へしところありて我をして之に酬いしめんとする者あらん 普天の下にある者はことごとく我有なり

Ko mi je prije dao što, da mu vratim? što je god pod svijem nebom, moje je.

12 我また彼者の肢體とその著るしき力とその美はしき身の構造とを言では措じ

Neæu muèati o udima njegovijem ni o sili ni o ljepoti stasa njegova.

13 誰かその外甲を剥ん 誰かその雙齶の間に入ん

Ko æe mu uzgrnuti gornju odjeæu? k èeljustima njegovijem ko æe pristupiti?

14 誰かその面の戸を開きえんや その周圍の齒は畏るべし

Vrata od grla njegova ko æe otvoriti? strah je oko zuba njegovijeh.

15 その並列る鱗甲は之が誇るところ その相闔たる樣は堅く封じたるがごとく

Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.

16 此と彼とあひ接きて風もその中間にいるべからず

Blizu su jedna do druge da ni vjetar ne ulazi meðu njih.

17 一々あひ連なり堅く膠て離すことを得ず

Jedna je za drugu prionula, drže se i ne rastavljaju se.

18 嚔すれば即はち光發す その目は曙光の眼瞼(を開く)に似たり

Kad kiha kao da munja sijeva, a oèi su mu kao trepavice u zore.

19 その口よりは炬火いで火花發し

Iz usta mu izlaze luèevi, i iskre ognjene skaèu.

20 その鼻の孔よりは煙いできたりて宛然葦を焚く釜のごとし

Iz nozdrva mu izlazi dim kao iz vreloga lonca ili kotla.

21 その氣息は炭火を爇し 火燄その口より出づ

Dah njegov raspaljuje ugljevlje i plamen mu izlazi iz usta.

22 力氣その頸に宿る 懼るる者その前に彷徨まよふ

U vratu mu stoji sila, i pred njim ide strah.

23 その肉の片は密に相連なり 堅く身に着て動かす可らず

Udi mesa njegova spojeni su, jednostavno je na njemu, ne razmièe se.

24 その心の堅硬こと石のごとく その堅硬こと下磨のごとし

Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji žrvanj.

25 その身を興す時は勇士も戰慄き 恐怖によりて狼狽まどふ

Kad se digne, dršæu junaci, i od straha oèišæaju se od grijeha svojih.

26 劍をもて之を撃とも利ず 鎗も矢も漁叉も用ふるところ無し

Da ga udari maè, ne može se održati, ni koplje ni strijela ni oklop.

27 是は鐡を見ること稿のごとくし銅を見ること朽木のごとくす

Njemu je gvožðe kao pljeva, a mjed kao trulo drvo.

28 弓箭もこれを逃しむること能はず 投石機の石も稿屑と見做る

Neæe ga potjerati strijela, kamenje iz praæe njemu je kao slamka;

29 棒も是には稿屑と見ゆ 鎗の閃めくを是は笑ふ

Kao slama su mu ubojne sprave, i smije se baèenom koplju.

30 その下腹には瓦礫の碎片を連ね 泥の上に麥打車を引く

Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u glibu.

31 淵をして鼎のごとく沸かへらしめ 海をして香油の釜のごとくならしめ

Èini, te vri dubina kao lonac, i more se muti kao u stupi.

32 己が後に光る道を遺せば淵は白髮をいただけるかと疑がはる

Za sobom ostavlja svijetlu stazu, rekao bi da je bezdana osijedjela.

33 地の上には是と並ぶ者なし 是は恐怖なき身に造られたり

Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da bi stvoreno bilo da se nièega ne boji.

34 是は一切の高大なる者を輕視ず 誠に諸の誇り高ぶる者の王たるなり

Što je god visoko prezire, car je nad svijem zvijerjem.