ヨブ 記 41
1 なんぢ鈎をもて鱷を釣いだすことを得んや その舌を糸にひきかくることを得んや
Zar loviš Levijatana udicom? Zar ćeš mu jezik zažvalit' užetom?
2 なんぢ葦の繩をその鼻に通し また鈎をその齶に衝とほし得んや
Zar mu nozdrve trskom probost' možeš ili mu kukom probiti vilicu?
3 是あに頻になんぢに願ふことをせんや 柔かになんぢに言談んや
Hoće li te on preklinjat' za milost, hoće li s tobom blago govoriti?
4 あに汝と契約を爲んや なんぢこれを執て永く僕と爲しおくを得んや
I zar će s tobom savez on sklopiti da sveg života tebi sluga bude?
5 なんぢ鳥と戲むるる如くこれとたはむれ また汝の婦人等のために之を繋ぎおくを得んや
Hoćeš li se s njim k'o s pticom poigrat' i vezat' ga da kćeri razveseliš?
6 また漁夫の社會これを商貨と爲して商賣人の中間に分たんや
Hoće li se za nj cjenkati ribari, među sobom podijelit' ga trgovci?
7 なんぢ漁叉をもてその皮に滿し 魚矛をもてその頭を衝とほし得んや
Možeš li kopljem njemu kožu izbost ili glavu mu probiti ostima?
8 手をこれに下し見よ 然ばその戰鬪をおぼえて再びこれを爲ざるべし
Podigni de ruku svoju na njega: za boj se spremi - bit će ti posljednji!
9 視よその望は虚し 之を見てすら倒るるに非ずや
Zalud je nadu u njega gojiti, na pogled njegov čovjek već pogiba.
10 何人も之に激する勇氣あるなし 然ば誰かわが前に立うる者あらんや
Junaka nema da njega razdraži, tko će mu se u lice suprotstavit'?
11 誰か先に我に與へしところありて我をして之に酬いしめんとする者あらん 普天の下にある者はことごとく我有なり
Tko se sukobi s njim i živ ostade? Pod nebesima tog čovjeka nema!
12 我また彼者の肢體とその著るしき力とその美はしき身の構造とを言では措じ
Prešutjet neću njegove udove, ni silnu snagu, ni ljepotu stasa.
13 誰かその外甲を剥ん 誰かその雙齶の間に入ん
Tko mu smije razodjenut' odjeću, tko li kroz dvostruk prodrijeti mu oklop?
14 誰かその面の戸を開きえんや その周圍の齒は畏るべし
Tko će mu ralje rastvorit' dvokrilne kad strah vlada oko zubi njegovih?
15 その並列る鱗甲は之が誇るところ その相闔たる樣は堅く封じたるがごとく
Hrbat mu je od ljuskavih štitova, zapečaćenih pečatom kamenim.
16 此と彼とあひ接きて風もその中間にいるべからず
Jedni uz druge tako se sljubiše da među njima dah ne bi prošao.
17 一々あひ連なり堅く膠て離すことを得ず
Tako su čvrsto slijepljeni zajedno: priljubljeni, razdvojit' se ne mogu.
18 嚔すれば即はち光發す その目は曙光の眼瞼(を開く)に似たり
Kad kihne, svjetlost iz njega zapršti, poput zorinih vjeđa oči su mu.
19 その口よりは炬火いで火花發し
Zublje plamsaju iz njegovih ralja, iskre ognjene iz njih se prosiplju.
20 その鼻の孔よりは煙いできたりて宛然葦を焚く釜のごとし
Iz nozdrva mu sukljaju dimovi kao iz kotla što kipi na vatri.
21 その氣息は炭火を爇し 火燄その口より出づ
Dah bi njegov zapalio ugljevlje, jer mu iz ralja plamenovi suču.
22 力氣その頸に宿る 懼るる者その前に彷徨まよふ
U šiji leži sva snaga njegova, a ispred njega užas se prostire.
23 その肉の片は密に相連なり 堅く身に着て動かす可らず
Kad se ispravi, zastrepe valovi i prema morskoj uzmiču pučini.
24 その心の堅硬こと石のごとく その堅硬こと下磨のごとし
Poput pećine srce mu je tvrdo, poput mlinskoga kamena otporno.
25 その身を興す時は勇士も戰慄き 恐怖によりて狼狽まどふ
Pregibi tusta mesa srasli su mu, čvrsti su kao da su saliveni.
26 劍をもて之を撃とも利ず 鎗も矢も漁叉も用ふるところ無し
Zgodi li ga mač, od njeg se odbije, tako i koplje, sulica i strijela.
27 是は鐡を見ること稿のごとくし銅を見ること朽木のごとくす
Poput slame je za njega željezo, mjed je k'o drvo iscrvotočeno.
28 弓箭もこれを逃しむること能はず 投石機の石も稿屑と見做る
On ne uzmiče od strelice s luka, stijenje iz praćke na nj k'o pljeva pada.
29 棒も是には稿屑と見ゆ 鎗の閃めくを是は笑ふ
K'o slamčica je toljaga za njega, koplju se smije kad zazviždi nad njim.
30 その下腹には瓦礫の碎片を連ね 泥の上に麥打車を引く
Crepovlje oštro ima na trbuhu i blato njime ore k'o drljačom.
31 淵をして鼎のごとく沸かへらしめ 海をして香油の釜のごとくならしめ
Pod njim vrtlog sav k'o lonac uskipi, uspjeni more k'o pomast u kotlu.
32 己が後に光る道を遺せば淵は白髮をいただけるかと疑がはる
Za sobom svijetlu ostavlja on brazdu, regbi, bijelo runo bezdan prekriva.
33 地の上には是と並ぶ者なし 是は恐怖なき身に造られたり
Ništa slično na zemlji ne postoji i niti je tko tako neustrašiv.
34 是は一切の高大なる者を輕視ず 誠に諸の誇り高ぶる者の王たるなり
I na najviše on s visoka gleda, kralj je svakome, i najponosnijim.”
